Druge večeri festivala „Teatar u tvrđavi” publika je gromoglasnim aplauzom ispratila predstavu „Zajedno” u režiji Jane Maričić po tekstu Ane Đorđević, u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta, Centra za kulturu Tivat i Kulturnog centra Pančevo.
Nakon pet godina međusobne nekomunikacije, šestočlana porodica Mihajlović se okuplja na parastosu nedelju dana nakon sahrane iznenadno preminulog oca i muža. Napetost i tenzija koju ovakvi događaji nose sami po sebi od prvog momenta predstavljaju jednu od glavnih obeležja atmosfere predstave. Parastos, po običajima posvećen podsećanju na pokojnikove karakterne osobine, prerasta u momenat nadmudrivanja među članovima porodice.
Fokusu na disfunkcionalnu dinamiku odnosa između likova doprinosi scenografija svedena na sto za ručavanje koji postaje borbeni ring, mesto rasprave i raskrikavanja tajni svih prisutnih. Statičnost u pokretu koja preovladava većim delom predstave vešto izvedenom kontratežom dopunjuje snaga (pod)teksta drame. Zanimljivo je, ipak, sagledati način na koji likovi izlaze iz svoje telesne statičnosti onog trenutka kada se u njima emocija poput besa rasplamsa i dostigne svoju kulminaciju. I kao što Milan, Milenin polubrat, insistira na tome da ga uvek, kada dođe kući, sačeka pun lonac hrane, može se reći da i u ovoj predstavi postoji neki nevidljivi lonac - svi ga podgrevaju, svi se u njemu krčkaju a publika nikada nije sigurna kada će šerpa prekipeti niti koga će (sledeće) poklopac udariti o glavu.
Nemogućnost brata Milana, čoveka čija su shvatanja okrenuta ka ustaljenim čvrstim idejama o muško-ženskim odnosima i odnosu prema ideologiji da razume svoju sestru Milenu, oličenje (neo)liberalnih shvatanja i spasavanja sveta preliva se i na njihove supružnike - Jozefa, Mileninog muža polu-Nemca, i Viktorije, Milanove žene, koji su bez dokaza optuženi na neverstvo. Momenti kao što je ovaj pred publiku ogoljavaju banalnost optuživanja koja postaje savršena podloga za humor i gromoglasan smeh u publici.
Dok se uz alkohol na agresivan način rešavaju sestrinsko-bratske prepirke, čini se da publika ne može ni da nasluti kakav će kraj doneti razrešenje priče. Polemika koja vodi ka razrešenju i obrtu predstave odnosi se na Milenin profesionalni boravak na Arktiku povodm spasavnja polarne lisice. Optužena za prevaru muža sa Nikolom, Milanovim najboljim prijateljem, takođe prisutnim, Milena pokušava različitim argumentima da pobije informacije koje je brat dobio od nedavno preminulog oca.
U momentu kada se majka uključuje u raspravu svoje dvoje odrasle dece, nastaje pometnja te se otkriva nerazjašnjena tema ljubavi majke prema svom preminulom mužu. Majka dolazi do tačke pucanja i priznaje da je jedno vreme provela u tajnoj vezi sa Nikolom, unesrećena brakom sa svojim mužem. Uvrede koje je do tada uputila svojoj deci na račun njihovih ličnosti postaju nevažne u trenutku ispovesti žene koja je ceo svoj život protraćila u nesrećnom i bezazlenom braku.
Na samom kraju predstave, članovi porodice dolazi do (pri)mira u odnosima i odlučuju da ponovo pokažu svoju složnost na delu… do nekog sledećeg sukoba, koji će ih nagristi kako spolja tako i iznutra te ponovo (raz)otkrititi temelj ljudske međuzavisnosti - ne možeš sa nekim, ne možeš bez nekog.
Smederevska publika izašla je sa izvođenja predstave nasmejana ali i zapitana nad odnosima u porodici i tajnama koje u tim odnosima vladaju. Iz neformalnog razgovora sa gledateljima, otkrila sam da su situacije sa scene uspeli da smeste u kontekst današnjih problema u međuljudskim odnosima, kao i da razumeju da ljude i prošlost ne možemo promeniti te da je za neke stvari jedino rešenje prihvatanje situacije.
Treće večeri festivala publika će imati priliku da pogleda predstavu „Afera nedužne Anabele” u režiji Igora Pavlovića, Narodnog pozorišta Niš.
Foto: Nenad Živanović
