U skladu sa tematikom 56. Bitefa, juče je na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu izvedena monodrama „Tihuana” u formi performansa, meksičkog glumca i reditelja poznatog kao Lazaro Gabino Rodrigez. Uz Rodrigeza, režiju potpisuje i Luisa Pardo.
Poetika L. G. Rodrigeza jedinstvena je najpre po svojoj perspektivi. Autor, naime, i sam svoj život percipira kao neku vrstu performansa, nalik procesu konstantne promene identiteta, što se ogleda i u težnji za promenom imena i fizičkog izgleda. U skladu sa tim, glavni junak „Tihuane”, izvesni Santjago Ramirez (a možda i sam autor), odlazi u istoimeni grad na krajnjem severozapadu Meksika kako bi iskusio život radnika u fabrici temeljen na minimalcu, koji, prema meksičkom ustavu, „može da pokrije osnovne materijalne, kulturne i društvene potrebe glave porodice, kao i da deci obezbedi obavezno školovanje”.
Pripovedajući o svom putovanju, on prilično detaljno portretiše društvo u kom sve ambicije o progresu i obrazovanju nestaju, onda kada se ispune uslovi za pristup tržištu rada, što je u Tihuani, ali i mnogim drugim mestima, već u najranijoj životnoj dobi. Višečasovni rad u fabrici lišen bilo kakvog progresa isisava životnu snagu i ugnjetava svaki segment čoveka kao duševnog, društvenog i kulturnog bića – od siromašnih četvrti nastaju džungle kojima javne tuče, prostitucija, narušeno fizičko i mentalno zdravlje stanovnika nimalo nije strano.
deja o napuštanju „komfornog života” privilegovanog srednjeg sloja i preispitivanju pravednosti klasne podele društva zajednička je sa filmom „Ouistreham” („Između dva sveta”) sa Žilijet Binoš u glavnoj ulozi. Glavni junaci obeju turobnih priča nalaze se pred istom dilemom. U momentima kada su se već sasvim integrisali u zajednicu, oni počinju da preispituju svoju odluku. Da li je ispravno ili licemerno, zarad nekog višeg cilja ili „eksperimenta”, pretvarati se? Da li je moguće, i kako, govoriti u ime drugog? Kako biti jednak sa „žrtvama pukog eksperimenta”, kada je mogućnost izbora najveća nesuglasica između dva sveta.
Iako je publika u toku izvođenja nekoliko puta dovedena do toga da se zapita da li je autor zaista proveo pet meseci u meksičkim slamovima na rubu egzistencije ili je putešestvije delo fikcije, ono što je za komad možda još i važnije jeste pitanje pravde i socijalnog determinizma.
Večeras će publika imati priliku da gleda „Gardien party” u Istorijskom muzeju Srbije, „Dr Auslender (Made for Germany)” na Medicinskom fakultetu, kao i premijerno izvođenje predstave „Svet bez žena” u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Foto: Jelena Janković
