Treće večeri 9. Šekspir festivala u Čortanovcima izvedena je predstava „Romeo i Julija i druge katastrofalne ljubavi” iz Norveške u režiji Rolfa Alme.
Nikita Milivojević, reditelj i osnivač festivala, pre početka predstave održao je kraći govor u počast preminulom pozorišnom reditelju Piteru Bruku i rekao „Pre nekoliko godina otvorio sam festival čitajući pismo Pitera Bruka, sećam se jedne rečenice koja se sada citira na sve strane „Šekspir je kao Sunce ili Mesec, fenomen koji se ne da objasniti rečima…”. Za desetogodišnjicu Šekspir festivala planirali smo da dovedemo Pitera i njegovu poslednju predstavu, ako to bude bilo moguće i do juče smo bili u kontaktu sa njegovim timom. Nažalost za nas koji se bavimo ovim poslom, udarna vest širom sveta danas bila je da je preminuo Piter Bruk. Za mene lično bio je najznačajniji reditelj 20. veka.
Nakon toga počela je izvedba predstave „Romeo i Julija i druge katastrofalne ljubavi”. Koncept ove predstave je specifičan po tome što dvojica glumaca publici prepričavaju priču o Romeu i Juliji, kroz komičan način rekonstruišu ključne scene i u specifičnim momentima skreću pažnju publici koliko je Šekspirovo delo aktuelno i danas.
Araš i Darius, Basam i Azija, Basem i Ahrom, Maksim i Jelena, Jakob i Grest, Matilde i Ašan, Aslan i Jezda, Kasim i Kajuš, Daniel i Efraim, Patrisija i Kristofer su imena parova koji su nastradali, svako u drugačijem smislu, samo zato što su se voleli, baš kao Romeo i Julija. Nastradali su samo zato što njihova ljubav ne odgovara pravilima koje je društvo u njihovoj državi i u svetu postavilo. Nastradali su zato što su bili hrabri. Dvojica glumaca njihova imena izgovaraju njima u čast, u čast njihovoj hrabrosti i njihovoj ljubavi. Kroz nama dobro poznatu radnju koja se odigrala u Veroni, autor Rolf Alme, pronalazi sličnost sa situacijama gore navedenih parova. Zabranjena ljubav iz tog doba nije nestala u 21. veku, a kao posledica nje i danas se izvršavaju samoubistva, smrtne kazne i druge vrste kažnjavanja.
Komične rekonstrukcije scena iz Romea i Julije skreću nam pažnju sa ozbiljnosti teme o kojoj predstava govori. Kako posle priče o dvojici dečaka koji su se voleli i zbog toga bili obešeni na sred grada, nastaviti sa gledanjem i slušanjem priče iz Verone? Odgovor na to jesu komični momenti i harizma glumaca koji nas sve vreme opkoljavaju i naše misli održavaju prisutnim. Ono što je publiku najpre nasmejalo jesu jezičke nedoumice oko izgovora specifičnih imena/reči i kako glumci to međusobno (ne)rešavaju.
Na kraju predstave, kada je već celokupna priča prepričana, glumci ostaju u ležećem položaju na podu kao nastradali Romeo i Julija, svetlo se gasi i na platnu, jedinom delu scenografije koje je do tada bilo ugašeno, počinje video. Video na kome je grupa mladih ljudi koja odlazi na audiciju za predstavu Romeo i Julija. Nejasnom slikom i brzom montažom stvara se nerazumljiv tok na platnu, likovi koji su u videu izgovaraju da su Romeo ili Julija i vrište. Vrište, vrište i vrište. Neprijatan zvuk njihovih krikova i nejasna slika na platnu stvaraju još neprijatniju situaciju, kojoj su prethodile priče o nastradalim parovima. Njihovim kricima gledaoci ostaju potišteni i zbunjeni, a nelagodan osećaj koji video ostavlja i nakon projekcije ostaje u mislima.
Da li je danas normalno da ljude osuđujemo na osnovu njihovog partnera? Da li je u redu da ljude kažnjavamo zbog njihovog pola, još više zbog pola njihovog partnera? Zbog čega bi nas trebalo da bude briga tuđe ljubavi? I ko smo mi da osuđujemo i određujemo ko će koga voleti? Kada ni sam pojedinac ne može to kontrolisati. Pa šta ako se vole starija i mlađa osoba, dva dečaka, dve devojčice, dečak i devojčica, šef i radnik? Ova predstava nam udeljuje odgovore na ta pitanja i ljudima daje do znanja da ljubav nema granica i da koliko god se potrudili da je odstranimo, ona će na neki način ipak biti upamćena.
Četvrte večeri na Šekspir festivalu, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, biće izvedena predstava „Hamlet - Evidencija zločina jedne monarhije ” kazališta Marina Držića iz Hrvatske u režiji Livije Pandur.
