Pozorište Zvezdarište je ponovo uspelo da okupi najmlađu publiku u kulturnoj prestonici – pozorištu, dajući joj priliku da se za vreme trajanja predstave potpuno izmesti iz realnog sveta dok prelistava stranice „Tajnog dnevnika Adrijana Mola”.
Dečak Adrijan Mol nas lagano uvodi u svoju životnu priču. On je trinaestogodišnjak, u porodici gde roditelji nemaju skladne odnose, u školi ga maltretiraju, prvi put se zaljubljuje i pokušava da se dokaže kao intelektualac. On je idealan sklop svega što može da snađe jednog trinaestogodišnjaka i upravo to se i osetilo u pozorištu na osnovu rekcija mlade publike. Adrijanovi vršnjaci pomno su pratili predstavu i poistovećivali se sa verno predstavljenim izazovima koji ga snalaze, a mlađa publika je interaktivno reagovala kroz smeh i propratne komentare.
Ovaj dečak može da bude primer borbenosti mladoj publici, kao neko ko se adaptira situacijama koje mu život donosi ali se istovremeno ne predaje i uspešno bori za stvari u koje veruje. Najveću reakciju i podršku iz publike su dobili pokreti revolucije u predstavi, poput traženja burgera u školskoj kantini i nošenja crvenih čarapa koje se ne uklapaju u kodeks oblačenja, koji su bili ispraćeni burnim dovikivanjem i aplauzom mališana. Ovakav odaziv istomišljenika nam potvrđuje tu buntovničku strast u ovim ključnim godinama odrastanja, gde imamo potrebu da se naš glas čuje.
Scenski pokret takođe je izazvao komešanje i kikotanje u publici. Glumci su tako prirodno kroz svoj lik doprinosili komičnosti scene pokretom i kratkim ali efektnim scenskim numerama. Scenografija je imala jednostavnu postavu, ali svaki njen deo je imao svoju ulogu, a svaki rekvizit je pažljivo ispraćen od strane posmatrača. U ovakvom ambijentu najviše je dolazila do izražaja gluma, koja nam je kao gledaocima verno predstavila svakodnevicu jednog intelektualca i omogućila da zavirimo u dnevnik Adrijana Mola.
Da se publici Zvezdarišta predstava dopala, izvesno je bilo još u sali kojom su se prolamali gromoglasan smeh i ovacije, a kada se zavesa spustila, publika je bila i više nego raspoložena da sa nama sabere utiske. Nekoliko mališana kao posebno upečatljiv deo izdvojilo je rasplet koji je doneo srećan kraj, dok su se svi složili da su posebno uživali baš zato što je tekst namenjen njihovom uzrastu. „Meni se predstava jako svidela jer je bila prilagođena za naš uzrast i pokazuje nam šta nas čeka u budućnosti”, izjavila je učenica šestog razreda. „Divno sam se proveo; pogotovo mi se dopalo kako on pripoveda u nekim trenucima sâm, u nekim trenucima među drugim likovima. Zaista je odlična predstava i baš je za tinejdžere”, rekao nam je trinaestogodišnji dečak.
Ova adaptacija čuvenog romana Sju Taunzend objavljenog 80-ih godina prošlog veka izvedena je vrlo prijemčivo i uverljivo, uspešno se dodvoravajući današnjim pubertetlijama. Iz Teatra Vuk svi smo izašli sa širokim osmehom na licu – i oni koji su se pronašli u priznanjima poverenim tajnom dnevniku, ali i mi, nešto stariji gledaoci, zahvalni što smo dobili priliku da zakoračimo u vremeplov i setimo se šarolikih i slatkih muka odrastanja koje su nam se tada činile kao kraj sveta i terale da s negodovanjem uzvikujemo: „Koji sam ja baksuz!”
Foto: Pozorište Boško Buha
.jpg&w=384&q=90)
