Nemoguće je, pogotovo danas, osporiti istinu da je svet sa pojavom Interneta (a samim tim i društvenih mreža) promenio svoju strukturu. Paralelne dimenzije jednog istog sveta, kakve su nekada nudili samo romani i filmovi naučne fantastike, postali su realnost u kojoj se prosečan čovek nalazi svojom željom ali i nužnošću. Na koji način dešavanja u sajber svetu diktiraju dešavanja u „običnom” svetu? Na ovo pitanje pokušali su da odgovore mladi umetnici pozorišta Patos, izvevši mjuzikl „Priče iz sajber dvorišta” po tekstu i u režiji Sanje Krsmanović Tasić, u produkciji Pozorišta patos, Hleb teatra i Orkestra Svetlost.
Sajber nasilje (eng. cyberbulling) je korišćenje interneta i sličnih tehnologija za namerno nanošenje štete drugome. Uključuje slanje pretećih poruka, neprimerenih ponuda, ali i slanje ili objavljivanje tekstova ili slika sa ciljem ponižavanja. Ovaj vid nasilja, u zavisnosti od grupe od koje maltretiranje polazi, može biti međugeneracijsko ili vršnjačko.
Mjuzikl prati Milicu, srednjoškolku čiji su se zabrinuti roditelji obratili psihoterapeutu za pomoć. Kroz sat vremena trajanja predstave, pred publikom se odvija retrospektivni prikaz uzročno-posledičnih događaja koji su rezultirali Milicinim depresivnim stanjem i pokušajem samoubistva.
Period osnovne škole obeležen je Miličinom potrebom da pripada grupi svojih vršnjaka. Ona je u stanju da uradi sve kako bi se uklopila u društvo – makar to sve podrazumevalo da i sama vređa ljude koji su drugačiji i podržava maltretiranje targetirane osobe unutar razreda. Mlađe razrede obeležava njeno oduševljenje novim telefonom koji joj poklanja majka i njegovim opcijama koje omogućavaju da se lako dopre do informacija.
Period starijih razreda osnovne škole obeležavaju internet napadi, uvrede i poniženja koje Milica doživljava od strane svojih drugova i drugarica iz odeljenja koji objavljivanjem slika na Instagramu žele da prikažu njene privatne momente. Nakon što i sama postane žrtva internet vršnjačkog nasilja, Milica shvata osećaj usamljenosti koji donose posledice nasilja.
Trenutak najveće napetosti mjuzikla predstavlja momenat kada gledaoci svedoče pokušaju samoubistva skokom sa zgrade. Publika, koja je do tog momenta aktivno aplaudirala i navijala za sve likove priče, odjednom je suočena sa bolnom scenom koju prati Miličin tok misli. Odustavši od samog čina samoubistva, potresnim songom nežne melodije protagonistkinja daje dublji uvid u svoje emotivno stanje tokom suočavanja sa lažima na Internetu ali i posledicama koje je zbog laži pretrpela u „običnom” svetu. Song koji prati ovu scenu umanjuje napetost koja je zavladala u publici istovremeno na direktan način prikazavši strahotu i realnost posledica nasilja.
U samom raspletu Milica svoje rešenje nalazi u empatiji i saosećanju drugarice Tijane, takođe žrtve sajber vršnjačkog nasilja.
Odabir mjuzikla kao pozorišnog žanra kojim se obrađuje tema vršnjačkog nasilja izuzetno je netipičan postupak. Međutim, rediteljka Sanja Krsmanović Tasić očigledno poznaje kapacitete mjuzikla i njegovu kompleksnost. Mjuzikl efektno pokreće gledaoca songovima čiji podtekst govori o često sve više prisutnoj čovekovoj potrebi da sopstveni običan život uredi po standardu Instagrama koji je, paradoksalno, smislio čovek. Igrački zahtevne scene gledaocu podjednako donose razigranost ali i duboku zapitanost nad temama odgovornosti prilikom deljenja sadržaja na internetu.
Aspekt porodične podrške u nošenju sa kompleksnim problemima odrastanja i formiranja identiteta problematizovan je na samom početku, a kombinacija glume i drugih vizuelnih elemenata pruža dodatnu mogućnost njegovog razumevanja. Prikazom brze svakodnevnice materijalističkog sveta u kome živimo, a koji sa sobom nosi neprimećivanje promena raspoloženja naših najbližih, šalje se direktna poruka o važnosti usporavanja tempa života i povratku razgovora kao temelju ljudskih odnosa.
Neka vas odabir mjuzikla kao žanra ne spreči da pogledate predstavu koja, prevazilazeći granice angažovanosti per se, temeljno obrađuje temu koja je važna za sve generacije. Poruka koju predstava nosi – u prašumi svetske mreže sve nas vezuje odgovornost za napisanu reč, važna je za sve korisnike interneta, nezavisno od njihovih godina.
