Druge večeri jubilarnog 70. po redu Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, koji se zbog rizika od zaražavanja korona virusom održava na matičnim scenama predstava širom Vojvodine, odigrana je predstava „Semper idem” u izvođenju Narodnog pozorišta Sombor.
„Semper idem” predstavlja zamišljenu romansiranu biografiju srpskog dramaturga i scenariste, Somborca Đorđa Lebovića. Kako kritičari kažu, ovo testamentno delo pisca je roman isto koliko i hronika, konkretno hronika raspadanja jednog sveta (Teofil Pančić). Tema je progon Jevreja pred Drugi svetski rat i u toku njega, na prostorima Kraljevine Jugoslavije. Obuhvatno sećanje Đorđa Lebovića na detinjstvo, odrastanje i sazrevanje nudi precizan mozaik epohe koju strašan rat donosi. Iako je knjigu počeo da piše 2000. godine, nažalost, nije uspeo da je završi, jer je 2004. godine preminuo, pa su tri poslednja poglavlja, „Obest”, „Zločin” i „Semper idem”, ostala nenapisana.
Tempom kakav je namenjen Vojvođanima, Bačvanima, laganim i oporim, delo uspešno klizi kroz kulise pozorišne scene, prvom replikom razbijajući četvrti zid. Raščlanjivanjem detinjstva na mikrodelove, uviđamo jednog svestranog, radoznalog dečaka, koji je pod uticajem bliže i dalje rodbine, drugara, sugrađana i generalno pregršti likova, fascinantno napisanih, na svoj životni put. Prolazeći kroz stalne selidbe i kalkulisanja, bežeći od zla i tražeći bar malo sigurnosti i srećne tamo negde drugde, gde svi gajimo nadu da je bar malo bolje, glavni lik, dete Đorđe Lebović, stiče znanja mnogo veća od onih koji misle da su odrasli i time biva spreman da parira čak i onim najhrabrijima. Međutim, kroz snove koji predviđaju događaje, Đorđe se, uz intelekt, polako emotivno oštri za sva zla koja se spremaju. Tragična istorija odnosi preko četrdeset života njegovih rođaka. I sve što vidimo jeste zapravo ipak velika nemoć mladog Đorđa, koji sve moli da se zla ne ponavljaju, mada to, kako i sam kaže, stalno zaboravljamo. Sve što može, jeste da nas opominje natpisom koji stoji iznad portala evangelističke crkve u Somboru, u koju je išao sa bakom Švabicom: „Semper idem”, odnosno na latinskom: „Uvek isto”.
Predstava se sastoji iz četiri dela i traje šest sati, a najvažnije od svega je što se odigrava na sceni u gradu u kom se sam pisac rodio i vratio nakon izgnanstva u Aušvic. Scenografija predstavlja maštu i put glavnog lika, uz pregršt kreativnih idejnih rešenja, na momente čineći se kako meša žanrovske stilove kako u samom pokretu, tako i kroz epitete kroz koje priča prolazi. Priča se iznosi polovično, kroz dijaloge i kroz samog Đorđa kao naratora, koji vešto imitira sve ljude oko sebe, čineći vreme i prostor oko sebe lakšim i podnošljivijim. Đorđa Lebovića u ovom pozorišnom komadu izvodi maestralni Marko Marković, koji ističe da ova predstava za njega predstavlja muzičku i poetsku elegiju koja pripada gradu Somboru. Režiju, dramatizaciju i scenografiju predstave koju je somborska publike imala prilike da vidi potpisuje Gorčin Stojanović, koji je dobitnik prošlogodišnje Sterijine nagrade za najbolju režiju.
Sutra se na festivalu igraju dve predstave: od 11 časova se na sceni Dečjeg pozorišta u Subotici igraju „Tri musketara”, u režiji Predraga Štrpca, dok se od 19 časova na sceni pozorišta Kostolanji Deže izvodi predstava „Gustav je kriv za sve”, u režiji Kokana Mladenovića.
Foto: Narodno pozorište Sombor
