Jubilarni 70. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine morao je da se, zbog epidemioloških mera, umesto u Zrenjaninu održi na matičnim scenama predstava selekcije. Tako je i četvrti dan festivala održan u Subotici, kroz dve predstave: „Pozorištu s ljubavlju“ Dečjeg pozorišta Subotica i „Radnička hronika“ u izvođenju ansambla Drame na srpskom jeziku Narodnog pozorišta Subotica.
Dečje pozorište iz Subotice ovoga puta je u gostima imalo istaknutog bugarskog reditelja Bonja Lungova i docenta doktora Konstantina Karakostova, koji su osmislili kompletnu režiju, scenografiju, lutke, kostime i koreografiju za ovu predstavu. Delo su koncipirali na počecima animacije, profesionalnostima lutkarskog zanata, scenske igre, pokreta, svetla i same dramaturgije. Sve to su izneli kroz muziku koja sada već predstavlja „evergrin“, te smo na sceni mogli čuti Abbu, Majkla Džeksona, kao i mnoge druge izvođače. Kroz ovakav bajkovit i domišljat svet mašte, uz visprenu estetiku i potpirujuć izbor muzike, rediteljski dvojac iskoristio je maksimum potencijala ansambla Dečjeg pozorišta i time na pravi način predstavio omaž pozorištu, u koju se prvenstveno zaljubljuju deca, ali ni mi odrasli ne ostajemo baš imuni na takvu čaroliju i opijenost. Između ostalog, zato smo i tu.
Sa magije dečjeg pozorišta selimo se na radnički štrajk na večernjoj sceni. Ozbiljne teme za veliku decu. Ugroženost sistema i velika čizma kapitalizma kao dlanom o dlan uništavaju i poslednje čestice radničke klase. Kao da nikad nije ni postojala. Radnik menja svoj život za parče hleba i crkavicu, oboljeva od noćnih smena, prevelikog zračenja i neadekvatnih uslova, ali barem plate ne kasne... duže od šest meseci. Kroz horor sagu o industrijalizaciji, teroru radnika i glasnom otporu koji nema ko da čuje, mladi glumci nas horski, kroz minimalističku, podrazumeva se, crnu scenografiju, fascinantnog scenskog pokreta i solidarnosti, dovode do izluđujućeg pitanja – šta to ostavljamo našoj deci? I hajde našoj deci, ali šta mi sami imamo danas, u ovom momentu života, stvoreno od našeg rada?
„Tema naše predstave me se tiče, rekao bih, u punoj meri. Na neki način to je predstava i o nama koji u njoj igramo. O radničkim pravima se više uopšte i ne govori. Sama ta sintagma zvuči nekako zastarelo. E sad, da li zato što smo se izborili za ta prava, ili je vreme takvo da je svaka borba obesmišljena, a ljudi umorni i apatični, to je pitanje na koje tražimo odgovor i na sceni. Naša predstava nije, sama po sebi, na strani svojih (anti)heroja. Mi smo prigrlili te radnike, i saosećamo se sa njima, ali ih ne oslobađamo odgovornosti za uspehe i neuspehe. Naprotiv“, izjavio je za festivalski bilten glumac koji tumači ulogu vođe štrajka, Srđan Sekulić.
Petog dana festivala biće odigrana predstava „Travnička hronika“ u izvođenju ansambla Srpskog narodnog pozorišta, sa početkom u 19.30 na sceni „Pera Dobrinović“.
