Pristajemo li na pritisak?

Simbolično ili ne, juče na Dan mladosti, završen je ovogodišnji 19. po redu Festival internacionalnog studentskog teatra FIST.

Pod sloganom „(Pri)stani na pritisak” odigrane su u sklopu takmičarskog programa pet predstava iz Poljske, Grčke, Bugarske i Hrvatske, a jučerašnje zatvaranje festivala obeleženo je predstavom/instalacijom pod nazivom „Pritisak”, FIST produkcije. Hodajući prostorijama bioskopa Zvezda, suočavali smo se sa pritiskom – šta je za nas pritisak? Kako utiče na naše telo, sputava li nas, da li nas guši, ponekad boli, opterećuje? 

Posle jednočasovnog tumaranja i istraživanja prostora bioskopa Zvezda – publika je dobila jedan nesvakidašnji doživljaj, svakako na trenutke ono što možda nije ni očekivala, jer pritisak nas opseda, stvara neprijatnost, guši i unosti teskoban osećaj koji postaje neizdrživ – uputili smo se u Galeriju Polet u Cetinjskoj, gde je priređena svečana dodela nagrada. 

Žiri u sastavu Zoja Vasić, Mina Milošević, Ivan Vanja Alač, Branko Mitrović i Ema Muratović doneli su jednoglasnu odluku da Specijalna nagrada, Nagrada za najboljeg glumca festivala, Nagrada za najbolju režiju i Nagrada za najbolju predstavu u celini pripadne predstavi „Insektum ili postoje insekti koji plešu”, Aristotelovog univerziteta u Solunu, po koreografiji Joanisa Didaskalua (Yannis Didaskalou) u izvedbi Dimitrosa Louzidisa (Dimitrios Louizidis).

„Reditelj je odličnim istraživačkim radom potpuno zaokružio celinu i još jednom potvrdio koliko je koreografija važan element u jednoj predstavi. Koreografija je svojim minimalnim gestovima, nizom repetitivnih sekvenci, odličnim rasporedom jezičko-igračkih fraza i dinamikom, isključila mogućnost da gledamo još jednu monotonu monodramu. Promišljenim odlukama koreograf je iskoristio zakone fizike, ušao u sukob sa silom gravitacije i ubrzanjem, tako da je sve izgledalo kao jedna vrhunska scena velikih igračkih predstava, savremenog cirkusa i fizičkog teatra. Glumac je odlično savladao sve prepreke i pokazao sjajnu izvedbenu tehniku i još jednom pokazao koliko je scenski pokret i telesna osvešćenost glumca važan segment pozorišta i glumačke igre”, navedeno je u obrazloženju žirija. 

Ovogodišnji FIST, izdvojio se, čini se, i po drugačijoj atmosferi, izboru predstava, odabiru alternativnih prostora u kojim su se one igrale, kao i načinom promišljanja i uključivanja mladih kroz glavni, ali i prateći program. Kroz sve programe koji su organizovani kretali su se, istraživali, okupljali i ono što je najvažnije družili, mladi ljudi koji su spremni da razgovaraju, otkrivaju i progovaraju o temama koje ih se tiču i koje u dvadesetim godinama stvaraju pritisak, na koji ipak (ne)pristaju.

Poslednjom radionicom u delu pratećeg programa pod nazivom „In case of emergency, break glass… and call a producer!” danas su zatvorena vrata FIST-a, u iščekivanju nove generacije studenata Menadžmenta kulture i medija i produkcije pozorišta, koja će prirediti sledeće godine 20. FIST.

Do tada vidimo se u pozorištu!