U četvrtak 08. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, posle višemesečne pauze, biće premijerno izvedena predstava „Ružni, prljavi, zli” u režiji Lenke Udovički.
Predstava je nastala po motivima italijanskog istoimenog filma, koji je stvorio reditelj Etore Skola, davne 1976. godine. Film govori o subproleterijatu u kome italijanski neorealizam izvrće naglavačke, tako da nastaje ova „crna” komedija. Ova predstava donosi priču o onom najdegradiranijem delu društva. To je klasno podeljeno društvo, koje izrabljuje svoj najjadniji i najniži sloj. Ovo je priča o ljudima sa margine, o ogromnoj porodici koja živi u pretrpanoj straćari, u nehigijenskom naselju na obodu Rima. Glavni junak, jednooki Đakinto je i glava porodice sastavljene od četiri generacije, koje se izdržavaju uglavnom krađama i prostitucijom, ali i radeći sve druge poslove, poštene ili nepoštene, bez razlike. Materijalna nemaština je uvod u emotivnu, moralnu bedu, koja ljude uvodi u puku egzistenciju.
Lenka Udovički, spojivši deo svog autorskog tima, kao i glumce Beogradskog dramskog pozorišta, istakla je da posle 22 godine odsustva sa beogradske pozorišne scene postoji jedno veliko uzbuđenje i osećaj odgovornosti. Naglasila je da se ekipa predstave posle sedam meseci pauze vratila sa toliko posvećenosti, žara i ljubavi kako bi predstava doživela svoju premijeru i da se ta energija oseti. Istakla je da je ova premijera posebnija u odnosu one koja je trebala da se desi u martu, jer uprkos svim okolnostima, pozorišta su nastavila da rade, a kreativnost treba da živi i to je ono što je svima falilo u proteklim mesecima.
Glavna uloga u predstavi pripala je hrvatskom glumcu Ozrenu Grabariću, kojem je ovo prva saradnja sa nekim beogradskim pozorištem. Ozren je govorio o radu na ovoj predstavi: „Ovo je jedna od kompliciranijih partitura koje sam radio što se tiče predstava. Ona je puna malih detalja, puna je ansambl rada i živi od pokreta, od koreografije, a opet pronalaženje slobode u toj matematici je bilo vrlo zanimljivo. Ono što nam je bilo teško je naći slobodu kroz tehniku. Ta tehnika i režijski okvir i ta disciplina koreografije je nešto što nam daje zapravo onoliko slobode koliko nam treba, jer da imamo preveliku slobodu mi smo izgubljeni, a da imamo malu onda se bunimo. Takođe i ova pauza nam je na neki način još dala prostora za tu slobodu. Ponekad mi se čini da prebrzo radimo predstave, jer iako je ne radimo svaki dan, taj materijal leži u nama, on se taloži, on se smiješta i tako pronalazimo nove prostore i prostore vlastite slobode.”
Pored Ozrena Grabarića u predstavi igraju i: Nađa Sekulić, Nataša Marković, Ivana Nikolić, Iva Ilinčić, Ivan Zablaćanski, Milan Zarić, Aleksandar Jovanović, Jana Milosavljević, Nina Janković/Dunja Stojanović, Aleksandar Vučković, Jovo Maksić, Vanja Nenadić, Slađana Vlajović, Milena Jančurić, Marko Gvero.
Sledeća izvođenja ove predstave biće 9, 10. i 11. oktobra na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković”.
