Plamen šibice u dečijim očima - po istinitom događaju

Završeno je i treće veče Angažman festivala koje je obeležilo igranje predstave „Ovo nije bajka” u Studiju Centar. Predstavu igraju polaznici Pozorišnog studija, Studio Centar i namenjena je publici starijoj od trinaest godina. Tekst je pisao Nenad Radović, koji je pored Ivana Vukovića i potpisnik režije. Gledalište ove kamerne scene trebalo je da bude ispunjeno upravo decom tog uzrasta, čiju posetu je organizovala škola, međutim, usled loše organizacije, predstava je izvedena ispred desetak gledalaca, pa je sala bila poluprazna.

Međutim, mlade glumce nije pokolebalo to što im nije bilo obećane publike, te je početak predstave obeležio mrak sa svetlima uperenim u sredinu pozornice na kojoj se odigravala prva i najefektnija scena predstave propraćena jakom muzikom u kojoj su glavnu junakinju Taru, koja predstavlja žrtvu vršnjačkog nasilja i čija priča je potresla čitavu Srbiju 2021. godine.  Paralelno sa Tarinom, u isto vreme na sceni je sve vreme i lik iz bajke Hansa Kristijana Andersena, Devojčica sa šibicama, čije uključenje nagoveštava hladan dim koji je okruži svaki put pri njenom buđenju. U njoj junakinja iz prve priče pronalazi mir i spokoj nakon agonije koju proživljava od strane svojih vršnjaka, a potom i psihološkog lečenja.

Nakon prve scene, kojom su akteri zainteresovali i privukli pažnju publike, događa se retrospektiva, u kojoj nam prikazuju Tarinu priču. Priču siromašne devojčice koja živi sa mamom koja prodaje jeftinu garderobu na buvljaku kako bi preživele. Nakon što se po ko zna koji put preselila u novi stan, upoznaje svog prvog novog prijatelja koji živi u stanu iznad nje.

Dolaskom u novu školu, ona biva podvrguta podsmehu na temelju fizičkog izgleda. To glumci na sceni jasno prenose putem kostima koji predstavljuju običnu odeću, ali po kojoj mi možemo primetiti standarde oblačenja koji se promovišu na društvenim mrežama i koje deca usvajaju kao svojevrstan kodeks, pa onaj ko ne ulazi u njegove okvire, ne bi smeo da upropasti to homogeno društvo.

Lik Tarinog prijatelja nam prikazuje da i deca koja se ističu po nekom posebnom talentu ili dobrim ocenama, često dolaze u situaciju da nemaju dovoljno samopouzdanja pred drugom decom što vodi nasilju koje se u predstavi prikazuje kao slika koju često možemo primetiti u osnovnim školama, a to je da su dečaku postavljeni brojni ultimatumi da bi bio prihvaćen u društvo.

Na sceni glumci otvaraju i pitanje seksualnog i sajber nasilja kod dece, koliko je ono i na koje načine je zastupljeno, i da li deca to vide kao opasnost, ili ipak malo drugačije. Oni pokušavaju da daju odgovor na ova pitanja tražeći ga u neprikladnom sadržaju kojem su okruženi svakog dana, te scenu upotpunjuju i delovi pesama koje se mogu naći kao aktuelne na društvenim mrežama.

Shvativši da je prepuštena sama sebi, imajući osećaj da je čitav svet protiv nje, devojčica se poistovećuje sa sudbinom junakinje Andersenove bajke, koja je žrtva porodičnog nasilja. Tara se u svom silnom strahu povlači u sebe, kao Devojčica u svoj oklop ispod kog gori jedna šibica kojom pokušava da se zgreje na hladnoći. Ona je oživljava i njih dve razgovaraju i postaju prave prijateljice. Obe su na stravične načine odbačene iz zajednice i obema je naneta nepravda, te jedna u drugoj pronalaze mir.

Nakon incidenta, obajvljivanja toga u medijima koje je revoltiralo nastavak maltretiranja, majka glavne junakinje odlučuje da je najbolje da se ponovo presele. Tarina selidba je prikazana paralelno sa smrću Devojčice sa šibicama, koju baka odvodi na mesto na kome više ne mora da mašta o onome o čemu je sve do poslednje noći maštala.

Nakon pročitanog kraja Andersenove bajke, koji predstavlja direktnu komunikaciju glavne uloge sa publikom, ona napušta scenu, a iz mraka koji je progutao salu je dopirao odgovor institucija na ovaj stravičan zločin.

Radović i Vuković, zajedno sa ovim talentovanim i mladim licima su na fantastičan način izneli veličinu problema diskriminacije dece i mladih lošeg materijalnog stanja i drugačije nacionalne pripadnosti. Potenciraju odgovornost institucija na progresivnost u trenucima nužde koja izostaje, kao i manjak edukacije kod dece o tome šta je vršnjačko nasilje, u kojim se sve oblicima može javiti i o tome koliko je ono opasno, bez obzira na njegovu vrstu. Apeluju na sadržaje koji se prikazuju deci, onome što nam serviraju društvene mreže,  zatim muzika koja promoviše nasilje, poročnosti i pohlepu za novcem i ostali sadržaji koji deci daju loš primer. Opominju roditelje da pored toga što će voditi računa koje sadržaje deca konzumiraju, treba da povedu računa i o tome kakav im oni lično primer daju.

Večeras će publika biti u mogućnosti da pogleda predstavu „Kao da smo bile nekad”,  monodramu o ženi koja je obeležila osamdesete i postala poznata svetu kao klavijaturistkinja beogradske rok grupe Ekatarine Velike - Margiti Stefanović Magi. Igranje će se održati na istoj adresi ušuškanog studija na Vračaru sa početkom u 20.00 časova i njime će festival Angažman biti zatvoren.

Foto: Studio Centar