Petog dana Novosadskih pozorišnih igara u Pozorištu mladih, publika je bila u prilici da pogleda predstavu „Hajdi” pozorišta „Boško Buha” iz Beograda. Autorka predstave je Milena Depolo, a režiju je potpisala Đurđa Tešić.
Predstava počinje tako što nas pripovedači uvode u priču o Hajdi, a onda nas i vode kroz istu tokom cele predstave. Hajdi je jedna od knjiga čiju priču skoro svi znamo. Devojčica ostaje bez roditelja, sama, sa tetkom koja u jednom trenutku dobija bolji posao i ostavlja je na planini kod deke. Od samog početka predstave Hajdi i pored svih loših stvari koje su je zadesile u životu u svemu vidi samo dobro, pa čak i kada njen deka kod koga je ostavljena nije oduševljen idejom što je ona tu. Deka naviknut na to da je sâm i odvojen od ostalih ljudi iz sela vrlo brzo se privikava na Hajdino prisustvo u kolibi. Pored deke Hajdi se na planini svakodnevno druži i sa Petrom, dečakom koji čuva Belku i Mrkušu, koze njenog deke, kao i sa Petrovom bakom koja je slepa.
Kada tetka dođe da odvede Hajdi da bi pravila društvo Klari, ona prvo ne želi da ide, ali kada joj tetka kaže da će Klara biti usamljena ona ipak odlazi, jer kao što nam i naratori kažu, Hajdi ne voli da je neko usamljen. Ipak, ona u Klari pronalazi dobru prijateljicu i vrlo brzo postaju nerazdvojne.
Svaki glumac i glumica na sceni (osim Hajdi) imaju po nekoliko likova koje igraju, a ako je sudeći po nekim reakcijama devojčica koje su impresionirano sedele pored mene, mlađa publika to skoro da nije ni primetila. Oni su takođe bili veoma uzbuđeni kada je Klara na kraju predstave prohodala nakon što su joj kolica nestala, što pokazuje koliko su se glumci zapravo uživeli u svoje uloge, a publika zaboravila da je u pozorištu.
Scenografija prikazuje jelke sa planine, mesec, sunce i zvezde u pozadini dok se ispred nalazi drevena koliba u kojoj Hajdi i deka žive. Kostimi su u duhu vremena priče, a pošto svi glumci glume više likova oni su i multifunkcionalni radi lakše promene likova.
Ova predstava nam poručuje nekoliko bitnih poruka, a jedna od bitnijih je ta da je „nekad lepo plakati”, bilo da plačemo od tuge kao Hajdi za dekom i planinom, ili od sreće kao deka kada se ponovo susretne sa Hajdi nakon što je mislio da je nikada više neće videti. Bitno je svoje emocije iskazati i ne potiskivati ih jer kako Hajdi kaže deki, „biće lakše”.
Šestog dana festivala na repertoaru su u 11 časova predstava „20 000 milja pod morem” Gradskog pozorišta iz Podgorice i u 18 časova predstava „Kad je sve bilo zeleno” pozorišta „Ključ” iz Tel Aviva.
