Autori: Milica Sučević, Sara Koprivica, Aleksandra Nikodijević
Drugog dana (OFF)estivala - Festivala angažovanog pozorišta za decu, na Youtube kanalu OFF Novi Sad prikazane su tri predstave: „Raskršće” Centra za pozitivan razvoj dece i omladine (CEPORA), „Kulturociklin 2m” Kulturociklina i „Indigo” CEKOM-a iz Zrenjanina.
Predstava „Raskršće” osmišljena je kao interaktivna predstava namenjena deci i tinejdžerima, i nastala na osnovu radioničarskog procesa tokom kog su učesnici, mahom srednjoškolci, govorili svoja lična iskustva i primere.
Foto: CEPORA
Glavni likovi, Miloš, Mia i Anđa, su učenici srednjih škola, tinejdžeri koji su se našli na Raskršću. Radnja se otkriva retrospektivno, kroz prisećanje likova na ključne trenutke u kojima nisu bili shvaćeni, koji su im teško pali i negde odredili dalji tok njihovog sazrevanja. Tri lika pričaju svoje priče o tri glavna problema u pubertetu – fizički izgled, škola i roditelji – kada uglavnom nailaze na nerazumevanje okoline. Ono što im najteže pada, to su očekivanja koja im se nameću, a sa kojima se teško bore, što dovodi do ozbiljnijih posledica. Svakodnevne situacije kod adolescenata koji se tek formiraju kao ličnost, a odraslima izgledaju banalne, mogu prerasti u ozbiljne duševne lomove iz kojih često ne vide izlaz. Slika koju grade o sebi uglavnom nije realna, jer sebe vide kroz nametnutu prizmu društva ili dominantnih roditelja.
Pričajući priču tri junaka, predstava otvara svakodnevna pitanja većine srednjoškolaca, a koja se mahom mogu podvući pod jedno: „Da li sam dovoljno dobar/ra?”, sugerišući na njihovu potrebu za prihvatanjem. Bilo da se radi o izgledu, ocenama, odnosu sa roditeljima, dečku/devojci, društvu ili slično, ni jedan problem za njih nije mali, već ozbiljna karika njihove inicijacije. Ukazujući na njih, predstava poručuje da je potrebno shvatiti ih ozbiljno i pružiti im podršku jer mogu dovesti do mnogo ozbiljnijih problema.
Druga po redu prikazana predstava je „Kulturociklin 2m” neformalne grupe Kulturociklin iz Kruševca. Projekat je nastao iz potrebe stvaralačkog dijaloga o vanrednim okolnostima i kritičkog sagledavanja problema koje one sa sobom nose. Svojevrsno preispitivanje i putovanje od distance i izolacije do traganja za drugima i zajednicom – podvlačenjem značaja brige, odgovornosti, etičke i ekološke svesti i dostojanstva.
Foto: Kulturociklin
Kroz društveno-angažovanu tematiku ukazuje se na to šta je decu najviše pogađalo tokom epidemije koja nas je zadesila. Spominju se informacije kojima su nas na samom početku prebukirale: od stalnog pranja ruku i 2m rastojanja do nošenja maski i merenja temperature. Pitanja koja su bila zapostavljena, odnosno stavljena u drugi mah jesu kultura, obrazovanje, odgovornost, mentalno i emocionalno zdravlje. Jasno nam je bila izražena prva nedelja sa kojom smo se susreli u kojoj je, takoreći, najvažnija bila kupovina. Glumci su šetali po sceni sa potrošačkim korpama i predstavljali ljude koji su brže bolje pohrlili za brašnom, kvascem, asepsolom i, naravno, toalet papirom.
Drugi deo predstavlja novu fazu, odnosno izolaciju. Uz to je propraćena i onlajn nastava i akter predstave nam govori o problemu sa kojim se susreće, a to je da deca nisu samo broj u dnevniku već ljudska bića. Takođe, strah kao reakcija na opasnost je glavna karakteristika koja nas je obuzimala i koristila se za upravljanje ljudima kroz brojke (zaraženih i umrlih) koje su nas okupirale.
U jednom delu vidimo dečaka koji sedi na sceni, ima povez preko očiju i on predstavlja prosečnog čoveka koji se susreo sa situacijom da dobije otkaz i uz to su propraćeni neisplaćeni krediti, letovanja i udžbenici. On se nosi sa začetkom anksioznosti, depresijom, gubitkom identiteta, osećajem opšte otupelosti i razdražljivosti i svoju slamku spasa pronalazi u famoznih 100 evra i vaučerima za letovanja po banjama.
Najvažnije pitanje koje se provlači kroz predstavu je pitanje odgovornosti, te tako vidimo jednu crvenu loptu koju glumci dobacuju jedni drugima što samim tim predstavlja prebacivanje odgovornosti na nekog drugog. Ono što je najvažnije da naučimo jeste da ne bežimo odgovornosti i da je u ovoj situaciji jako bitno da budemo odgovorni kako prema sebi, tako i prema drugima. Jer svi smo mi ta crvena lopta koja će jednog dana početi da otkucava. Pred sam kraj glumci su povezani crvenom niti i drže rastojanje 2m koje ne mora predstavljati bilo kakvu granicu niti razdvojenost, i jedan mali dečak ukida četvrti zid i postavlja nam pitanje – „Šta ćeš ti uraditi sa svojom odgovornošću?”
Foto: CEKOM
Treća prikazana predstava bila je „Indigo”. O ovoj predstavi smo više puta pisali, a ono što se iznova budi kroz gledanje jesu pitanja o jednakosti i slobodi dečijeg izraza, a da ta sloboda ne bude oduzeta kroz odbacivanje i izuzimanja iz društva, zbog različitosti pojedinaca. „Jednakost ne znači da smo svi isti već da smo jednako osetljivi na naše različitosti i osobenosti.”
Uz interesantne vizuelne efekte, scenografiju i muziku – praćenje ove predstave preko Youtuba – donelo je skoro utisak kao da posmatramo filmske scene. One su snimane izbliza, sa osećajem za određene detalje, koje uživo nije bilo moguće uočiti - zanimljivi su detalji snimani iz posude doktora Karazmičinskog tokom pravljenja eksperimenta. Kroz gledanje ove predstave teme o odrastanju i različitosti poprimaju novi nivo. Ko nam kroji kalupe i zašto ih prihvatamo kao društvo, kako obrazovni sistem „uništava” pojedince koji su raskoraku sa vremenom, zašto mnogi mladi talenti budu ograničeni na samom početku. I na kraju, zašto dopuštamo da se njihova vatra ugasi, kao da nikad nije postojala?
Danas će na YouTube kanalu OFF Novi Sad biti prikazane predstave „Huligan” Kazališta Mala scena s početkom u 17 časova i „Šest portreta Pavla Beljanskog” Teatra mladih „Mišolovka” s početkom u 19 časova. Za gledanje predstava nije potrebno da budete pretplatnik kanala, one su besplatne i dostupne svima, i namenjene kako mladima, tako i njihovim roditeljima.
