Prvo izdanje festivala „UPAD“ zatvoreno je predstavom „Mrtvo more za početnike“ teatra „Gimnazijalac“ iz Lebana.
„Mrtvo more za početnike“ spoj je kultne knjige „Seks za početnike“ Jasminke Petrović i pripovetke „Mrtvo more“ Radoja Domanovića. Kako sami gimnazijalci iz Lebana tvrde, ništa ne može jedno mrtvo more, jednu zatucanu sredinu – kakva je Domanovićevska i svakako – vrlo trenutna u društvu – ustalasati više nego pomen seksa.
Ovu predstavu su pravili gimnazijalci uz svog profesora Dušana Blagojevića. No, ono što je ističe u (dakako skrajnutoj) sceni školskih predstava jeste reakcija koju je izazvala – zbog svog sadržaja, bila je u maju zabranjena za izvođenje na Pozorišnim susretima gimnazijalaca u Kragujevcu, na šta je usledio protest gimnazijalaca, kao i potonja ostavka direktora škole. Ne samo predstavom, no i svojim postupkom na pokušaj cenzure – ovi gimnazijalci dokazali su da poseduju stav koji je potrebno da umetnik i umetnost koju sačinjava ima.
Priča se otvara seksualnim obrazovanjem – što implicira kritiku manjka istog u školama – no kako naravno kvazi finoća palanke reaguje na priče o onome što je prirodno, pak malograđanskim moralom skandalozno – priča na sceni odlazi u smeru kritike svakog upliva „novine“ u jednu zatvorenu sredinu. Slikar, naučnik, kompozitor – sve su to trice koje učmali mentalitet palanke odbija kao strano telo. Centralna figura je Strina koja se svega plaši i živi u paranoji od svega što talasa – što je metafora za mentalitet celokupnog naroda koji živeći u neprestanoj paranoji i teorijama zavere odbija sve što je novo, a što bi moglo doneti progres društvu. No, pomalo pesimistična poruka samog Domanovića jeste to da smo takvi da volimo da se gušimo u vazduhu koji se oseća na trulež i ko zna kada će se to promeniti
Scenski, u režiji Dušana Blagojevića, ova izvedba podseća na mračni kabare – uz mnogo UV svetala i obezličavajućih maski što doprinosi metafori neutralisanja identiteta svih „palančana“ koji pripovedaju. Pohvalu zaslužuje i gluma samih gimnazijalaca, koja pokazuje uvežbanost i strast kojom pristupaju svakoj od uloga.
Poruka koju ova trupa šalje, ne samo „Mrtvim morem“ no i sopstvenim angažmanom je jasna i doista primer onoga što je retko u umetnosti koja ima „dušu“ – da se živi ono što se predstavlja. Gimnazijalci iz Lebana, iako izvode ovu predstavu, svojim entuzijazom i hrabrim postupkom – odskočivši iz jedne takve sredine i izborivši se protiv duha mrtvog mora koji je pokušao da ih satre – pokazali su da je pobeda moguća ukoliko se u njoj istraje.
