Prvo izdanje festivala „UPAD“ otvoreno je 30. oktobra u Novosadskom pozorištu sa predstavom „Naši preci,jedite sa nama“ u koprodukciji Puls teatra iz Lazarevca i NP Sterija iz Vršca.
„UPAD“ je festival koji donosi osveženje u pogledu koncipiranja festivalskog programa koji pokreće Studentski kulturni centar Novi Sad, kao deo programa Be SpectActive, a koji za cilj ima inkluziju aktivnih mladih gledalaca, sa ciljem da se premoste granice između institucionalnog i vanistitucionalnog teatra, kao i stavljanje kritičkog mišljenja mladih u fokus. Očekivano, na otvaranju festivala primetno je dominirala mlada publika, studenti i srednjoškolci, koji su nakon predstave moderirali razgovor sa autorima i iznosili utiske o pogledanom.
„Naši preci, jedite sa nama“ otvorila je prvi dan festivala sa dobrim reakcijama od strane mlade publike. U režiji Stevana Bodrože, prema tekstu Gorana Milenkovića, ovo predstavlja novo i moderno čitanje jedne od univerzalnih tema – života posle smrti. Često poređena sa „Sabirnim centrom“ Dušana Kovačevića, „Naši preci ,jedite sa nama“ vodi publiku u limbični prostor u kom se susreću profili ubica, prostitutki, članova državne bezbednosti, homoseksualaca, žena koje su pretrpele nasilje u porodici – koji kroz naglašeni patos u mestu koje je „ni tamo ni ovamo“ , između života i smrti, u danteovskom čistilištu – zajedno prolaze kroz iskupljenje i opraštanje kako bi mogli spokojno da pređu dalje. Naglašeni su motivi greha i krivice u njihovim zemaljskim životima – pak kroz obilje besa i ogorčenosti, jedino što je izvesno jeste da to moraju da prežive iznova u ovakvom međuprostoru jer u suprotnom preostaje samo odlazak u tamu (jedini karakter koji je takoreći ostao neiskupljen i odlazi „u mrak“ jeste lik bivšeg sveštenika koji je – dosta bizarno – umro tako što je progutao krst – da li se ovde nalazi parodiranje religioznosti dovedene do ekstrema, a paradoksalno poništene u post-životu?). Svaki od aktera pred publikom, koja takođe sedi za stolom i voajerski učestvuje u pročišćenju, iznosi svoju priču – te ono što je krajnja stanica ove posthumne Odiseje jeste činjenica da su, nezavisno od individualno proživljenog, u smrti svi jednaki. Jezik kojim mrtvi govore je poetski i pun prenaglašenog patosa, a inkluzija publike na sceni doprinosi bliskosti i intenziviranju emocionalnog utiska – u toj meri da gledaoci zaista postaju preci koji jedu sa preminulima. Jer jedini način kojim mrtvi mogu prestati da blede kako bi bili spaseni od zaborava živih jeste da se dođe u mir sa lošim delima, a očuva pomen na dobra dela. A kako bi to bilo učinjeno – trebalo bi imati u svesti da pomen sledi iz oprosta.
Večeras, drugog dana festivala, odigraće se „Jeste li za bezbednost?“ Narodnog pozorišta u Beogradu, u 20 časova.
Foto: Irena Antin (hocupozoriste.rs)
