Treće večeri 46. po redu INFANT festivala na sceni Kulturnog centra Novog Sada odigrana je predstava „Emigranti“ trupe Tri groša (Threepenny) iz Beograda. Ova predstava, kako joj ime govori, prikazuje rušenje iluzija o životu u emigraciji te uz dinamičnu interakciju sa publikom i rušenje zida između scene i auditorijuma, slika razloge zbog kojih se odlazi i razloge zbog kojih se ostaje.
Pozorišna trupa „Tri groša“ osnovana je u Beogradu sa ciljem da se umreže mladi pozorišni profesionalci radi stvaranja alternativne scene u Srbiji, te kao trupa koja nema fiksan prostor izvođenja svojih predstava, ono što ističu u svom delovanju jeste prilagodljivost datim okolnostima. Ovaj postulat dakako je primenljiv na predstavu kojom su se predstavili publici INFANT festivala.
Ovu predstavu sačinjavaju – i igraju kao karakteri koji su oni sami – rediteljka Marija Maki Lipovski i Mikloš Miki Barna – te kroz naraciju koja i nije naracija (i to malo narativnog što uvodi predstavu na scenu rađeno je po motivima istoimene drame Slavomira Mrožeka) publici biva predstavljena vinjeta iz života jednog mladog para sa velikim očekivanjima i snovima o sreći van granica svojih rodnih zemalja. Neko je iz Beograda, neko iz Budimpešte, dok je oboje emigriralo u Berlin. Po rečima rediteljke, ova predstava je i nastala tokom vremena provedenog u Berlinu – samim tim brisanje granica između scenskih dešavanja i nevidljivog zida iza kog je publika je veoma naglašeno budući da kroz seriju improvizacija koje postaju sve učestalije kako predstava raste, publika teško raspoznaje gde se scenario završava a realni život ovo dvoje u disfunkcionalnom improvizovanom domaćinstvu počinje. Sledeći okosnice Mrožekove drame, ova realizacija postavljena je u ambijent malog stana (doduše u Berlinu, ne Parizu) – što doprinosi atmosferi intimiziranja i bliskost između aktera pa samim tim i sitnih nesuglasica koje bivaju katalizatori radnje – sukob oko muva, pseće hrane koju Mikloš demostrativno jede – da bi se potonje dospelo do prezentacije razloga za emigraciju – i kritike fašizma u Mađarskoj i Srbiji. Improvizacije su u ovim scenama komunikativne sa publikom tako da udaljavanje od Mrožeka, a obradom ovih takoreći lokalizovanih tema predstava se još više približava publici. Krešendo se dešava na kraju gde nastaje perceptivna anarhija – publika je, uz malo guranja, nezadovoljstva, vinjaka i ponekog odlaska iz sale – izabrala način na koji će se predstava završiti.
Nasleđe Mrožekovog egzistencijalnog apsurdizma i konstantnog rušenja dramskih konvencija – što i sami akteri sa scene konstatuju – doprineli su reakciji publike. A kako univerzalni postulat umetnosti nalaže – ona je, kao i sam teatar, tu da isprovocira.
Četvrte večeri festivala biće odigrana predstava „Pošto gvožđe“ Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda u 19 časova u Sali Kulturnog centra Novog Sada, dok će se u 20.30h u Katoličkoj porti odigrati „Bes 2“ kompanije Tula Limnejos, čiji performans je publika imala prilike da vidi na otvaranju festivala.
Foto: Infant
