Četvrte večeri 46. po redu INFANT festivala publici se predstavila predstava „Pošto gvožđe“ Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda, nastala kao adaptacija po motivima istoimene drame Bertolta Brehta i pesama „Mušterija“ , „Šta vredi dobrota“ i „Iz nemačkog ratnog bukvara”; dok režiju potpisuje Rastislav Ćopić.
Ono što počinje kao ekspresionistički kabare sa naglašenom dimenzijom komike u izvođenju mladih glumaca (Jovan Jelisavčić, Nikola Šurbanović, Vladimir Nićiforović, Srna Đenadić, Petra Perović) eskalira u nepomirljivu i uvek aktuelnu Brehtovsku antiratnu i antifašističku kritiku. Zaplet, koji je smešten u intimni zanatsko-trgovački komšiluk, po rečima reditelja, ima nameru da kroz parabolu i tipizirane karaktere prikaže bedu, makijavelijanizam i nagon za preživljavanjem koji potiče iz siromaštva nižih klasa predratnog stanja, kao i na alegorijski način odnose između evropskih država 1938. i 1939. godine . Gvožđe koje prodaje nepristrasni zanatlija Svendson, samo je metafora privatnog zanata koji se pod pritiskom kapitaliste ipak na kraju podređuje višoj svrsi i interesu potonjeg – od istog tog gvožđa se prave mašinke, na kraju, one se po pravilu iskoriste za rat. Svendson se do samog kraja ne prodaje strankama koje ga vrbuju u sindikate, jer želi da njegova sirovina bude dostupna svim mušterijama – pak baš zbog toga on dugo vremena nema cipele – koje mu nudi groteskni antagonista kome se pod bolnim pritiskom poklanja. Serije ubistava sitnih preduzetnika – Trafikanta i prodavačice cipela – samo su simbol smrti malih privatnika koji su ostali neprilagođeni nadolazećem talasu fašističke privatizacije.
Kabaretskoj atmosferi i pojačavanju groteske u predstavi - koja je najpre politički angažovana pa tek naknadno iz nje izviru mračne strane ljudskih nagona – dopirnosi sjajna klavirska pratnja koja prati radnju na gotovo čaplinovski način; u kombinaciji sa belim maskama koje se postepeno brišu sa lica aktera što bi impliciralo pokazivanje pravih intencija i interesa. „Trafikantov song o prijateljstvu“ i „Svendsonov song u slavu života“ jesu filozofske dimenzije ove predstave – gde se sumira donekle interni doživljaj ljudskosti karaktera u datoj situaciji. Mogla je ovo biti tragikomedija – da nije socijalne teme koja rezonuje u aktuelnom društvu i na ivici koje smo na globalnom nivou. Breht je, kao marksistički autor, naravno uvek na piramidalan način prikazivao ovu temu – koliko neuravnotežena ekonomska raspodela i siromaštvo – iz čega sledi odricanje od principa ljudskosti kako bi se preživelo – dovodi do globalnog preovladavanja fašizma i opšte katastrofe svetu znane pod imenom rat.
U 21 čas je odigran performans „Bes 2“ kompanije Tula Limnejos iz Nemačke , koji je održan na otvorenom, na Trgu slobode, Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici.
Pete večeri festivala odigraće se „Kakav cirkus“ Pozorišnog udruženja „Letnji bioskop“ iz Srbije, u 19 časova u sali Kulturnog centra Novog Sada; dok će se u 21 čas publici predstaviti „Ljudska sramota“ u produkciji trupe #retetearo41 i Matera Bazilikata 2019 iz Italije, u velikoj sali Pozorišta mladih.
Foto: Facebook stranica predstave
