Lako zapaljive stvari

U okviru Beogradskog letnjeg festivala sinoć je u Ateljeu 212 izvedena predstava „Things That Burn Easily” Zagrebačkog centra za kulturu i mlade, POGON. Tekst i režiju potpisuje Vedrana Klepica, dok su u ulogama Vladimir Aleksić, Hrvojka Begović i Lea Jevtić.

Predstava „Things That Burn Easily” nastala je u saradnji sa specifičnim zajednicama u Santaremu i Zagrebu i rezultat je višemesečnog istraživanja na teme gubitka i kolektivne odgovornosti. Predstava počinje i pre početka, odnosno glumci su već na sceni kada publika ulazi, a istu (scenu) čini veliki video bim i piljevina.

Izvođenje počinje svojevrsnom lekcijom iz istorije, gde se sa današnjeg stanovišta posmatra početak (ili pre, zalet) ljudskog ignorisanja klimatskih promena i naših dela koja utiču na isto. Tako gledamo Papu u Vatikanu kako jednim potezom ruke „gasi” požar i narod koji veruje u to, samo jer veruje u njega. Nakon te (kraće) lekcije iz istorije, počinje drugi deo predstave, koji je toliko snažan, zanimljiv, duhovit i potresan u isto vreme, da imamo osećaj da smo mnogo duže posmatrali dešavanja na sceni od realnih sat i po vremena.

Taj drugi deo predstave prati jednu porodicu, njene pretke i njene naslednike. U malom gradu izolovanom od sveta, u kom budućnosti nema, posmatramo dešavanja u jednoj kući, gde problemi mentalnog zdravlja nikada nisu definisani - jedna od stvari koja je, na sreću, kroz istoriju krenula u boljem pravcu, i jedna od onih koja je, na žalost, i dalje misterija i izvor stida brojnim ljudima.

Bez zalaženja u previše detalja, kako tekst ne bi bio predugačak, možemo reći da je predstava, u svojoj suštini, priča o nedosanjanim snovima, o generacijskoj traumi, želji za slobodom, ali i strahom od iste. Kako se nositi sa strahom od toga da ne završimo kao neko u našoj porodici ko je čitavog života patio, kako pobeći u bolje sutra kada plana nema, kako zavoleti, pre svega sebe, da bi zavoleo nekog drugog?

Ovo su ozbiljna pitanja sa kojima se pozabavila predstava „Things That Burn Easily”, a koja su ipak prikazana sa dosta humora i tako, lakše progutana. Puna simbolike, ali i surove realnosti, predstava se dotiče u velikoj meri i ekologije i problema klimatskih promena i toga kako se isti pogoršavaju sa odsustvom sveopšte needukovanosti. Brojne dramatične i krizne situacije u predstavi koje se dešavaju u porodičnim i ljubavnim emotivnim odnosima i konfliktima, zapravo su metafora za krizne situacije u globalu, a koje se tiču ekologije.

Tako se provlače i teme ljudske pohlepe, nepažnje, ali i straha, srama i izolovanosti. Da je nada u bolje sutra ipak tu, dokazuje činjenica da upravo podmladak jedne problematične porodice shvata da je promena potrebna, da čovek zaslužuje da se odvaži u svet i pokuša da pomogne drugima, ali pre svega sebi. To je optimizam koji svakako želimo. A što se stvari koje lako izgore tiče, potrebno je mnogo vode da se plamen ugasi. Snovi, ambicije, ljubav - najzapaljiviji su materijali? Čini se da je tako, ukoliko nismo dovoljno oprezni.

Sledeće na pozorišnom programu BELEF-a je plesna predstava „Unstable Comrades” autora i koreografa Igora Koruge, a sa Marianom Gavricuic, Tamarom Pjević, Georgeom Alexandrom Plescom, Hunorom Jozsefom Vargom i Jakšom Filipovac u ulogama, koja će se održati u petak, 5. jula od 22 časova na Sceni Petar Kralj Ateljea 212.

Foto: Pogon Zagreb