Pretposlednje večeri Sterijinog pozorja prikazana je poslednja predstava takmičarske selekcije „Šindlerov lift” po romanu Darka Cvijetića, a u režiji Kokana Mladenovića, Kamernog teatra 55 Sarajevo.
U okviru ovogodišnje selekcije Sterijinog pozorja dominantno obeležje jesu dramatizacije romana. Inscenacija romana „Šindlerov lift” asocira i konotira sa naslovom kultnog filma „Šindlerova lista” u delu u kome je pisac taj Šindler koji pokušava spasiti žrtve od zaborava, i daje omaž tim žrtvama koje su stradale u Prijedoru. Ono što je, ako se može reći zanimljivo, autor romana je dobio tužbu švajcarske firme Šindler za proizvodnju liftova zbog korišćenja naziva, iako je u pitanju nesporazum jer se radi o metafori koja se veže za Šindlerovu listu.
Opisuje se život ljudi u jednom soliteru „Crveni 101” od pre početka i tokom rata. Jezgrovit dokument jedne kolektivne traume uz autentično svedočenje o posrnulom čoveku i izgubljenom društvu zbog posledica proživljenog. Teški traumatični događaji predstavljeni su iz perspektive deteta i njegove prizme sećanja.
Sve započinje poput naivne dečje igre te je tako i scenografija postavljena - tobogan, ljuljaška, slaganje kockica, vožnja autića i bagera; sve dok dečje igralište ne postane bojno polje u kome se igračke koriste kao scenski elementi u kome lego kockice obeležavaju puške, flaše, prozore, kofere.... Crveni soliter od lego kockica se ruši isto kao i njihovi životi. Figura pisca, u ovom slučaju naratora, posreduje između onoga što se odigrava na sceni i publike. Reditelj u svom autentičnom konceptu uklapa sve elemente poput kockica i gradi sjajnu strukturu, koristeći se efektnim i jedinstvenim rediteljskim rešenjima. Isprepletene priče života ljudi na samom kraju se sagledavaju i shvataju - od čekanja majke za sinom koji se nikada neće vratiti; preko ljubavne priče devojke Zec i momka Tice; do potrage jedne nastavnice za svojim mužem. U tom soliteru komšije ne pružaju ruku spasa, već zatvaraju vrata pred njima zbog straha. Izuzetno važno i pažljivo birano prisustvo dece na sceni. Dečje poimanje sveta u kontekstu sa svetom odraslih prikazano je kroz scene koje istovremeno igraju glumci i deca u kojima postoji vrsta pretapanja i preklapanja. Zbilja je milina gledati i slušati presimpatičnu decu dok beskompromisno daju sve od sebe uz beskrajnu dozu nevinosti i iskrenosti. Gorak ukus ostaje kada se na samom kraju povlači traka oko publike sa natpisom „ne prilazi mesto zločina policija”. Specifični načini života sa puno živopisnih likova odlične glumačke postavke (Tatjana Šojić, Gordana Boban, Admir Glamočak, Aleksandar Seksan, Muhamed Hadžović, Maja Izetbegović, Senad Alihodžić, Sabit Sejdinović, Dina Mušanović, Davor Golubović, Lana Zeničanin, Tijana Zeherović, Sin Kurt, Isa Seksan i Dino Hamidović).
Bezazleno i katarzično iskustvo prisustvovanju ove predstave uz
bombardovanje žestokim emocijama. Koliko god se o tom razdoblju povesti naših prostora pisalo i teatarski pretočilo i koliko god pokušavali razumeti svu suludost i zlobu koju su susedi jedni drugima počinjavali odnoseći ljudskost i živote, čini se da nikada nećemo dovoljno biti u stanju razumeti taj fenomen. Kako da živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima?
Večeras će, na sceni „Jovan Đorđević”, biti proglašenje i uručenje Sterijinih nagrada sa početkom od 20 časova. Nakon toga biće izvedena predstava u čast nahrađenih, „Izgubljeni pejzaži”, rediteljke Dunje Jocić, Bitef teatra Beograd, čime će ujedno biti zatvoreno ovogodišnje 66. po redu Sterijino pozorje.
