„Ja sam Akiko i ne verujem u granice i podele”

Protekao je tako još jedan dan Belef festivala, na kom smo, u Botaničkoj bašti, gledali predstavu „Ja sam Akiko”, nastalu u režiji Milje Mazarak, po motivima istoimenog romana Stefana Tićmija. 

Uplovili smo sinoć u svet devojčice Akiko, koja ne voli brojeve, ne poznaje granice, ima pegice na licu i koža joj miriše na staru hartiju. I često je usamljena. Akiko je načinila svoj svet od mašte i radoznalosti, a mi smo sa njom putovali kroz njeno detinjstvo. I upravo ova priča govori o odrastanju, koje često nije lako, puno je prepreka, te često u sebi nosi brojne probleme i preispitivanja.

Sofija Mijatović, kao Akiko, svojom kreativnom igrom, navela je najmlađu i onu nešto stariju publiku da na trenutak izbriše stvarnost i upusti se u avanturu kroz sopstvene snove. Poleteli smo ka šumi gde se nalazi njeno omiljeno drvo Baobab, sa kojim često voli da priča, do školskih klupa i profesorki biologije i geografije. Saznali da Akiko smatra da je herbarijum groblje biljaka, a i da je na jednom času geografije nacrtala kartu bez granica - jer u njenom svetu one zaista ne postoje. Saznali smo da ne voli kad je neko ljubomoran, ali i da je ona dva puta bila baš istinski ljubomorna. Nju ne interesuju ocene u školi, jer su kao stari predmeti, uvek moraju da se popravljaju. A baš je i ne interesuju tuđa mišljenja. Detinjasto je hrabra.

A najviše od svega na ovom svetu voli svog tatu, koji joj čita francuske pesnike, a u toku noći ima košmare. 

Na sceni posmatrali smo svet malene Akiko, tu je bilo mnoštvo kofera, a kad duneš u njihovu prašinu ona se pretvori u prah od šljokica. U tim koferima čuva se čitavo jedno bogatstvo uspomena. Tu su i bicikl - srce na četiri točka kako ga zove, crteži, baloni, jedna pomorandža - i svašta nešto što čini njeno detinjstvo. 

Usamljenost i lepotu istovremeno samo možemo detinjim očima da sagledamo. O tome nas i uči Akiko, i baš zato briše granice u godinama - podjednako se i mlađa i starija pubika smejala, pustila pokoju suzu, zamislila se, u mašti otputovala ko zna kojim putevima. Jednostavno uživala.

A ako niste do sada pročitali ovu knjigu poručujem vam da trkom odete do neke obližnje knjižare i to ispravite, i naravno, odgledate predstavu kad se ponovo bude igrala u na nekoj pozorišnoj sceni u toku sledeće sezone.

Večeras će u Botaničkoj bašti publika imati priliku da pogleda predstavu „Kiseonik” u izvedbi Sofije Mijatović i Miloša Lazaraova. U Galeriji „Artget” Kulturnog centra Beograd, igraće se predstava „Rehnac - Anđeo uništenja”, nastala u produkciji Puls Teatra iz Lazarevca, Insituta za umetničku igru i Teatra „Vuk”.