Druge večeri 14. Joakim Inter Festa odigrana je predstava „Tartif“, koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor, u režiji Igora Vuka Torbice. Savremena adaptacija Molijerove drame bavi se idolopoklonstvom i moralnim posrnućem porodice kao strukturne i funkcionalne jedinice društva. Ovaj komad dobro je poznat našim čitaocima koji su ga izglasali za najbolju predstavu prethodne sezone.
O „Tartifu“ je mnogo pisano i govoreno u prethodnim mesecima. Odneo je brojne nagrade i priznanja, i mada je premijerno izveden u drugoj polovini prethodne sezone, zasigurno je komad koji je obeležio pozorišnu 2018/2019. Iako predstava u celosti gledaoca ne može ostaviti ravnodušnim, neizbežno je istaći Hanu Selimović koja tumači lik Dorine i bez čije glumačke bravure „Tartif“ ne bi bio ono što jeste.
Ko su Dorine našeg i svakog drugog vremena? Glasovi razuma, hrabri ljudi, heroji? Ima ljudi koji će ih tako nazvati, mada najčešće i te ljude svrstaćemo u istu kategoriju. Sa druge strane, za većinu su one budale koje, umesto da gledaju sebe, svoj život i dobrobit, uvek i svuda moraju da ispravljaju neke krive Drine i guraju nos gde im nije mesto. Najveći trn u oku svaka Dorina je svakako baš tim „Drinama“ koje ispravlja, te će poplave i buijice učiniti sve da ih i utope, baš kao što se desilo i u „Tartifu“.
Prateći javna istupanja Hane Selimović vidimo da joj je lik koji tumači u određenim crtama karaktera dosta blizak, te da se može okarakterisati kao savremena Dorina. Glumci često imaju običaj da na nespretno (da ne kažemo glupo) novinarsko pitanje: „Koliko je lik koji tumačite sličan vama privatno?“, odgovore kako su za svaku ulogu polazna tačka oni sami, te da je neizbežno da lik koji tumače ima neke njihove karakterne osobine. Da li je u putu do Haninog brilajntnog performasa talasava priroda nalik Dorininoj imala značaja, to ne znamo. U svakom slučaju, rezultat koji vidimo je odvažna glumačka igra, u komici nonšalantna, u dramskim delovima snažna, i od početka do kraja beskompromisno ubedljiva. Retkost je u pozorištu mlada glumica koja svojom energijom toliko pleni i pojavom zasenjuje, pri čemu glumačke „alate“ koristi bez greške. Najčešća je situacijia ili-ili: ili ličnost ili talenat. Kod Hane Selimović rastavni odnos zamenjen je sastavnim, te umesto ili u rečenici stoji jedno veliko I.
Pored najjačeg utiska večeri, što su očigledno glumica i lik koji igra, nužan je jedan komentar koji se ne tiče same predstave, već se odnosi na publiku. Naime, tokom dvočasovnog izvođenja u gledalištu su nekoliko puta zazvonili telefoni, pojedinci su slali poruke i fotografisali predstavu u više navrata, nekoliko kašnjenja zasmetalo je početku predstave. Apsolutni favorit svakako su dva gospodina koji su u savršenoj harmoniji negde na pola predstave – zahrkali. Da, tempo predstave nešto je narušen u tom delu kada na scenu stupa Tartif, usporava se i teži je za ispratiti, ali za spavanje u pozorištu nema opravdanja. Pozorišni bonton postoji i svako ga može pročitati, ali i to nije neophodno ukoliko se držimo nekih osnovnih ljudskih načela. Kada smo u tolikoj meri izgubili strpljenje i poštovanje jedni prema drugima, te više ne možemo ni dva sata da odvojimo da bismo se saslušali?
Večeras je na reperotaru „Hasanaginica“ Novosadskog pozorište/Újvidéki Színház, u režiji Andraša Urbana.
