Poslednjeg dana ovogodišnjeg festivala Desiré central station, koji se dvanaestu godinu za redom održava u Subotici, publika je ispratila ne tako čestu formu u teatru – trilogiju, odnosno tri predstave za redom ansambla „Latopek” iz Budimpešte.
Prva predstava trilogije, „Ernelini kod Farkaševih”, govori o porodici Farkašovih, ocu Farkašu, majci Esteri i petogodišnjem sinu Brunu, kojima u sred noći dolazi neočekivana poseta Esterine sestre Ernele, zeta Alberta i ćerke Laure, koji se vraćaju iz Škotske nakon godinu dana probe boljeg života. Iako Ernelina familija, koja se na severu planete bavila uzgojom životinja na farmi, voli da bude kod imućnije sestre, na raznorazne načine se oseća netrpeljivost među njima, od nezainteresovanosti za osećanja jedni drugih, preko distanciranja klasnih razlika, pa sve do vaspitavanja dece. Trud da po svaku cenu treba biti porodica, samo zato što se neko nalazi u krvnom srodstvu, često nije dobra solucija, iako se mnogobrojni ljudi navežbaju da to prosto zanemare ili ne razumeju. Tako se dešava i ovde, u predstavi „Ernelini kod Farkaševih”, tekst po kom je reditelj, Sabolč Hajdu, sa istom ekipom snimio i film, koji je osvojio mnogobrojne nagrade u Mađarskoj i inostranstvu.
Ista ekipa nastavlja trilogiju predstavom „Kalmanov dan” u kom je glavni akcenat dat na Kalmanu, sredovečnom profesoru na fakultetu. Njegov dan propraćen je neuspesima sa svih strana, kako fizičkih, tako i psiholoških, emotivnih. Naime, Kalman ima ljubavnicu i prečeste seminare na fakultetu, koji su samo izgovor za viđanje sa njom, dok je njegova žena klasična žena koja može da priča i do sto reči u minuti, a da neretko, gotovo ništa ne kaže. Tema ove predstave obuhvata i razrađuje bračnu krizu do samih granica, odnosno kroz intimnosti, nezadovoljenje potreba, pogrešnog reagovanja na tuđe postupke i, najvažnijeg, nerazumevanja osobe sa kojom provodiš više od pola života. Ona preispituje pojam promašenog života i smisao opstajanja i uopšte ljubavi sa drugim bićem. Međusobno razumevanje ili razvod? Da li po svaku cenu treba ostati dosledan svojoj navici?
Trilogija se završava predstavom „Jedan procenat Indijanac”. Fokus je na glavnom akteru predstave koji je navikao da živi u svom malom, uplašenom svetu i iz njega emituje mržnju ka celom svetu. Nasilno bije, štipa, udara svoju ženu kad stigne, „prevaspitavajući je” kad god ima priliku. Ono što je najgore, predstava teče u pravcu zadovoljenja njegovih potreba: ka drugim ljudima se ponaša kao sa poslugom, a drugim bračnim parovima „prenosi znanje” kako postupati sa ženom i kako žena mora pokorno da se ponaša da bi zaista bila žena. Kroz more poremećenih odnosa, pravdanja nasilja ljubavlju, prikazivanja i gaženja feminizma gde god se pojavi, shvatamo da ovaj svet očigledno nije namenjen emancipaciji i evoluciji ljubavi. Degradiranje svega onoga što čovek jeste, dovodi do kašastih odnosa u kojima može samo da se diše, bez ikakvog poleta u plućima, osećanja zaljubljenosti ili inspiracije. Poznajemo li takve osobe? Poznajemo li nasilnike? Da li je to naš problem? Zašto okrećemo glavu? Kome se obratiti kada nasilje krene nama da se dešava?
Na konferenciji za medije povodom predstave, mađarski reditelj Sabolč Hajdu, osvrnuo se na nepovoljne uslove i izazovne okolnosti pod kojima se ove godine organizuje pozorišni život, te da je samo u prvoj polovini godine otkazano 48 njihovih predstava. Oni trenutno igraju u alternativnim prostorima, u koje su počeli da dolaze i drugi nezavisni producenti. Što se tiče trilogije sa kojom nastupaju na ovogodišnjem Desiré festivalu, prvi put se dešava da sve tri predstave igraju u istom danu.
Fotografije https://www.desirefestival.eu/
