Drugog dana „Desiré Central Station 2020 – Life” festivala subotička publika imala je priliku da vidi predstavu „Upotreba čoveka” režisera Bojana Liješevića „Novog tvrđava teatara”, u koprodukciji su i Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház, JU Budva grad teatar, East West centar u Sarajevu, kao i predstavu „Jugojugoslavija” Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Bon Parka.
Predstava „Upotreba čoveka” po istoimenom Tišminom romanu je kompleksna priča o tragičnoj sudbini ljudi u ratu, sudbini nekoliko porodica koje su živele pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata. To je priča o svetu u kom je zavladala verska, rasna politička i svaka druga netrpeljivost. Glavna junakinja ove ljudske drame je Vera Kroner, devojka iz ugledne i bogate jevrejske porodice, koja, živeći u naizgled mirnom i od rata izolovanom Novom Sadu, 1943. biva deportovana u Aušvic sa svojim ocem Robertom. Tu započinju njena mučenja, smeštaju je u „Kuću radosti” – javnu kuću unutar logora, te postaje predmet požude i zabave nemačkim SS vojnicima, dolazi do razaranja njenog identiteta žigosanjem. „Ja sam ništa” – kaže Vera po povratku u Novi Sad nakon rata. Ova drama predstavlja i kritiku posleratnog društvenog uređenja – jer je i društvo na svojevrstan način žigoše odbacivanjem, te ona postaje jedino što je u prošlosti znala biti – „prodavačica ljubavi”. Neophodno je poništavanje sopstvene prošlosti kako bi se počeo život iznova, te mora biti poništena i Verina izjava „Bila je potrebna volja da preživim”, kao i samo postojanje logora.
Postavlja se pitanje kako doći do oslobođenja? Smrću?
Scene seksa i smrti reditelj nam prikazuje muzikom i plesom. Predstava započinje izlaskom glumaca iz publike i njihovim presvlačenjem na sceni i stavljanjem akcenta na dnevnik, Gospođičin dnevnik – njime radnja započinje, njime se radnja i svršava, sugerišući nam tako na cikličnost, krug iz kog nema izlaska, gde se sve ponavlja. U poslednjoj sceni vidimo Veru i Sredoja, njenog druga iz detinjstva kako spaljuju Gospođičin dnevnik. Pitanje ostaje otvoreno – da li je Vera spaljivanjem tuđeg dnevnika, poništavanjem tuđe prošlosti uspela na kraju da poništi i sopstvenu?
Za ulogu Vere Kroner, sprska glumica mađarskog porekla Emina Erol dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu na 5. festivalu „Šabačko proleće”, dok je samoj predstavi „Upotreba čoveka” dodeljena Nagrada publike.
Druga predstava koja je bila na programu i koja je nedavno imala premijeru je „Jugojugoslavija” Beogradskog dramskog pozorišta, a delo je nemačkog reditelja Bon Parka. Publika je imala prilike videti priču o izmišljenom, idealnom mestu iz bajke, smeštenom u budućnost, gde brige i problemi ne postoje. Priča gde je ceo svet jedan narod i gde su vrline i humanost glavne osobine čoveka. Jugojugoslavija predstavlja jednu veliku utopiju, sam reditelj istakao je da mu je nekadašnja država Jugoslavija bila inspiracija i način na koji su ljudi doživljavali i idealizovali tu zemlju. Ovo je muzička predstava koju čine glumci, dečji hor i orkestar.
U sredu, 25. novembra na repertoaru je „Keva performans” koju potpisuju STANICA – servis za savremeni ples i Festival koreografskih minijatura. Početak je u 17 časova u pozorištu „Deže Kostolanji”.
Fotografije preuzete sa sajta i stranice Desire central station festivala
