Premijera predstave „Čudo u Šarganu” biće održana u subotu, 2. aprila u 20 časova na velikoj sceni „Ljuba Tadić” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tekst Ljubomira Simovića po treći put postavlja se na beogradsku pozorišnu scenu, a ovoga puta predstavu režira Jagoš Marković.
„Kako ukratko ispričati zbog čega se pravi ova predstava? Ona je meni važna na jedan poseban način. Videćete čudo o našoj veri i neveri, o kalu, poeziji, emociji, o našim čežnjama, nepravdama, o večnom letu u mestu, o nama najboljima i nama najgorima. Divno je bilo biti u Jugoslovenskom dramskom i biti član ove priče i savršene ekipe”, rekao je reditelj.
„Čudo u Šarganu” je nagrađeno Sterijinom nagradom za dramu 1993. godine. Ova drama, na granici između naturalizma i fantastike, secira nezaobilazne motive srpskog nacionalnog identiteta, među kojima patnja zauzima centralno mesto. Radnja prati likove, izgubljene u vremenu i prostoru, koji su predstavnici nižih slojeva društva, i njihovo okupljanje u kafani „Šargan” na periferiji Beograda. Predstava postavlja pitanje da li je moguće prekinuti začarani krug nanošenja patnje, ubeđenost da nas ona tvori, kao i potrebe da je i sami ophrvani njome, nanosimo drugima.
Glumica Anita Mančić ponovo igra ulogu Ikonije, te je tim povodom izjavila: „Ovo mi je prvi put da igram istu ulogu dva puta i moram reći da se sve promenilo. Jako je zanimljivo raditi isti lik sa dva ogromna reditelja, obojica su praktično već istorija našeg pozorišta. Biti Ikonija i kod njih, ali i kod Simovića, zaista je privilegija. Imala sam strah da se ne ponavljam, to su potpuno dve različite predstave, ali isti pisac, a ja tu negde izbalansirano plivam po sredini.”
Celokupni ansambl usaglasio se da publiku očekuje jedno „čudo” na premijeri i na svim ostalim reprizama. „Uživamo na sceni i u svakoj interakciji. Uživamo u tom svetu koji smo kreirali, prvenstveno za sebe, kako bismo mogli da dobro koegzistiramo i komuniciramo sa vama (publikom)”, rekao je Miodrag Dragičević, koji tumači lik Anđelka, dok je Tamara Dragičević izrazila svoje zadovoljstvo povodom svog prvog pojavljivanja na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta i zahvalnost na prilici da igra Gospavu, koja je lik drugačiji od onoga što je do sada imala prilike da odigra.
„Za ovaj Simovićev dramski tekst mi se činilo da ga znam svih ovih godina od kada se pojavio, jer je prosto čaroban. Mnogo sam ga puta pročitao, ali je jako uzbudljivo kada isto tako mislite da ste već zašli u svaki kutak nekog teksta, a onda u vremenu u kojem postojite, to vreme sa svojim novim okolnostima ponovo otvara neka nova značenja i reartikuliše ono što ste mislili da znate šta znači”, objasnio je glumac Nebojša Dugalić, odnosno Vilotijević u predstavi.
Ljubomir Bandović izjavio je sledeće: „Nikada na sceni neću izgovoriti „Biti ili ne biti pitanje je sad” i baš me briga, jer ću da izgovorim 'Čovek jeste čovek samo na osnovu svoga stradanja.' To naše konstantno traženje čuda na ovim prostorima i ideja da je to čudo van nas samih i da treba neko da nam donese i predstavi šta bi sa time trebalo da se radi, upravo nas i drži u toj Šarganskoj osmici, koja (broj osam) ako se ne varam kada se okrene horizontalno predstavlja znak beskonačnosti.”
Glumački ansambl predstave čine: Anita Mančić, Tamara Dragičević, Sanja Marković, Nenad Jezdić, Miodrag Dragičević, Boris Isaković, Nebojša Dugalić, Aleksej Bjelogrlić, Ljubomir Bandović, Jovana Belović, Marko Janketić, Miloš Samolov i Slobodan Tešić.
Pored režije, Jagoš Marković potpisuje rad na scenografiji, ali i odabir muzike. Tu je i Lana Cvijanović, koja je radila kostime, Ljiljana Mrkić Popović zadužena je za scenski govor, dok je Dejan Draganov dizajner svetla.
Premijera predstave zakazana je za 2. april, nakon čega prvu reprizu gledamo odmah u nedelju, 3. aprila, a na redovnom repertoaru predstava je 14. i 27. aprila.
Foto: Nebojša Babić; Angelina Marković (hocupozoriste.rs)
.jpg&w=384&q=90)
