Četvrte večeri 14. Joakim Inter Festa izvedena je predstava „Medejini dečaci“ teatra Apolo 11 iz Bukurešta. Predstava za osnovu ima starogrčki mit o Argonautima i Euripidovu tragediju o Medeji, ali ih izmešta u savremene okvire i modernim pristupom približava klasično delo i njegove ideje mlađoj publici, te nije čudo što u Rumuniji ima veliku popularnost među mladima od 17 do 25 godina.
U strukturi predstave postoje dva odvojena toka koji se međusobno prepliću. Osnovni tok prati šest argonauta, u stvari šest mladih momaka koji se sreću na dogovorenom sastanku u jednom kafiću na grčkom ostrvu. Njihov susret podseća na obeležavanje godišnjice mature, te se čašice ne broje, a sećanja na „dobre dane“ na brodu Argo i potragu za zlatnim runom nadovezuju se jedno na drugo. Podstaknuti alkoholom, argonauti se upuštaju u razgovor koji ih vodi do međusobnog upoznavanja i samospoznaje. Otkrivajući svoje istine, od odnosa sa ocem, do homoseksualnosti i detinjih trauma, oni skidaju fasadu heroja, polubogova, snažnih muškaraca koji se ničega ne boje i se transformišu se u izgubljene zbunjene dečake.
Negde na početku predstave argonauti pominju Medeju koja je u osveti zbog Jasonove preljube ubila njegovu novu verenicu i njihovo dvoje dece. Njihov podsmešljiv ton kao da u podtekstu ima rečenicu: „Ma, žene!“, što nije iznenađujuće s obzirom na mizogine stavove nezrelih dečaka. Ovaj stav je uvod u paralelni tok predstave koji prikazuje Euripidovu Medeju, ključne momente iz njegove tragedije koji objašnjavaju postupke izdate žene uklete Erosovom strelom ljubavi. Medeja je za argonaute i seksualna fantazija i majčinska figura. Ona je žena sa svim slabostima i snagama koje ova ljudska „kategorija“ sa sobom nosi, te je njena priča protivteža slavljenju i razgolićivanju maskuliniteta koji se odigravaju u glavnom toku predstave. Sama postavka, u kojoj glumci naglo prelaze iz lika pijanih mladića u Euripidovu tragediju, kontrastrira dve priče, koje su, mada je na prvi pogled teže uočljivo, neraskidivo povezane skoro nepromenjenim položajem žene gotovo dva i po milenijuma kasnije.
Koristeći mladalački jezik, služeći se komičnim elementima kojima ni jezička barijera nije predstavljala prepreku, uz kreativna i vrlo zanimljiva rešenja postavke delova klasične tragedije, „Medejini dečaci“ doneli su nešto čega bi valjalo da je više na domaćoj sceni, pogotovo u kontekstu vraćanja mladih u pozorište.
Večeras je na repertoaru predstava „Ko se boji Virdžinije Vulf?“, koprodukcija Beogradskog dramskog pozorišta i Ulysses Teatra, u režiji Lenke Udovički.
