Poslednjeg dana Bečejskog festivala monodrame odigrana je predstava „Nana”, po motivima istoimenog romana Emila Zole, u izvođenju mlade Milene Božić i u režiji Tijane Vasić. Monodrama predstavlja njen master rad iz glume na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi Biljane Mašić.
Emil Zola, francuski pisac, napisao je kontroverzni roman krajem XIX veka, 1879. godine. Glavni lik romana, Nana, odrasta u veoma disfunkcionalnoj porodici koja na nju ostavlja ozbiljne, trajne posledice i traume. Sa petnaest godina odlučuje da preuzme život u svoje ruke i počninje da se bavi najstarijim zanatom na svetu - prostitucijom. Harala je Parizom, zbog nje su svi muškarci na koje je nailazila ostavljali porodice, bankrotirali, gubili čast i reputaciju. Zbog spavanja sa grofom Mifom, dobila je dugo željenu ulogu u pozorištu. Nakon debakla njeno ime se nalazi u razgovorima svih Parižana, a senzacionalistički se pamti njeno telo, koje je u to vreme pokazala pred punom salom. Kako dolaze i prolaze jedan po jedan, Nana se obogaćuje i na samom vrhuncu karijere priznaje da joj najlepše bilo kada nije imala nijedne prebijene pare, ali je tada imala dušu.
Zataškavajući emocije, potrebe i strahove, praveći se uglednom ženom iz velikog Pariza, Milena Božić je, uz dramatizaciju Nede Gojković, prikazala Nanu u drugom ruhu, naizgled potlačenu, ali prepunu erotičnog stasa, koju Milena maestralno dočarava. Ispred nas vidimo malo drugačiju glavnu junakinju negoli u romanu - devojku koja žudi za svojim interesom, nesnađena u socijalnom svetu daljem od svoje kupler-kutije koja se nalazi na desnoj strani proscenijuma, crna i providna za prikazivanje svih „prljavih poslova”. Sa druge strane, pored prostitucije, Nana trpi i nasilje, u kome svakim udarcem još više voli nasilnika. Uz pratnju koncertnog klavira (Petra Perović), tvrdeći da je njen pređašni bolan život kriv za sve što ona jeste sada, Nana nam otkriva pitanja ženskog subjekta, destrukcije mlade osobe, kao i spremnosti gubljenja obraza radi boljeg statusnog položaja. Kako je rekao Gistav Flober pišući pismo Emilu Zoli: „Nana se pretvara u mit, ne prestajući da bude stvarna”.
Nagrada 8. “Be:femona” jednoglasnom odlukom žirija dodeljuje se Draženu Šivaku za predstavu “Mistero Buffo” kao glavna nagrada festivala.
Maruški Aras i Mileni Božić dodeljuje se specijalna glumačka nagrada za izuzetne i zaboravljene scenske slobode.
Nagradu publike dobila je predstava "Klamm háborúja" Lasla Šandora sa ocenom 4.92.
Obrazloženje žirija
Nagrada 8. “Be:femona” jednoglasnom odlukom žirija dodeljuje se Draženu Šivaku za predstavu “Mistero Buffo” kao glavna nagrada festivala.
Maruški Aras i Mileni Božić dodeljuje se specijalna glumačka nagrada za izuzetne i zaboravljene scenske slobode.
Pored ostalih izvrsnih ostvarenja (Emira Hadžihafizbegovića, Lasla Šandora i Biljane Đurović), tri nagrađene predstave dodatno su pokazale svu složenost monodrame kao zapravo multidisciplinarne, teške kategorije koja podrazumeva ekstremne umetničke zahteve, veliku psiho-fizičku izdržljivost, ogroman rad, potpunu scensku prisutnost, a u isto vreme izolovanost tokom rada i neizbežnu scensku samoću.
Samo artificijelna inteligencija i neki plemeniti fanatizam izdvajaju izuzetne. Pogotovo u slučaju Dražena i Maruške, koji u monodramama sa nimalo lakim temama igraju mnoštvo likova koristeći suptilna sredstva bez traga upotrebe imitacije, persiflaže ili bilo koje pučke tehnike, pri tom postižući cilj igranja za narod - jer uspevaju da komuniciraju na dubljem sloju, nepretenciozno, duhovito i inteligentno.
Dražen Šivak je majstor, posvećenik, glumac. U vatri i miru. Kaljen mnoštvom tehnika istovremeno, istinit, potresan, smešan, ciničan, autociničan i prevashodno hrabar da obnovi temu o siromašnim prognanicima izmučenim gubicima i hrišćanskim iskušenjima koja čoveku ne pomažu nego ga savijaju. Kao potraga za smislom svakog pravog umetnika. A šta je reakcija na represiju, kaznu, gubitak i ropstvo - ništa drugo nego humor!
Maruška Aras svojom ozbiljnošću, čvrstinom, mislećim telom i glasom daje uverenje da i mlad glumac/glumica koji uposli dušu svim pozorišnim veštinama dolazi do spoznaja koje publici prenose poruku. Umesto sms-a, gugla, fejsbuka i instagrama, živa reč oslikava pejzaže, prostore, tamnice, vodi nas kroz pećine, planine, ludnicu, dvorac, pustinju, trg, školu, ulicu, ratište, bordel… To je samo u pozorištu moguće i nijedna senzacija nije za poređenje. Tema monodrame “Školjka šumi” takođe je tema prognanog ranjenog čoveka, samo zato što je drugačiji.
“Nana” Milene Božić je kabaretska, komunikativna, tužno-vesela igra žene zvezde bez budućnosti, na margini i u žiži istovremeno, naviknute na nasilje i zlo. Putenost i tragizam Zoline Nane dočarani su uverljivo i snažno, a predstava je odigrana u velikom žaru mladosti koji ne može da bude ignorisan, na šta je mladost često osuđena.
Ovo troje protagonista su u svakom smislu na ovom Be:femonu bili izuzetni, rafinirani i drugačiji. Gradsko pozorište Bečej uporno već osam godina svakog oktobra usmeri našu pažnju kao reflektor na ovaj eminentni festival i njegove učesnike, kao i na publiku koja u njemu aktivno učestvuje, a koja je ove godine bila baš brojna.
Žiri 8. Be:femona
Dušanka Glid Stojanović, predsednica Žirija
Tamara Krcunović
