Na Velikoj sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu, pozorišta koje je predstavljalo kolevku lutkarstva na prostorima bivše Jugoslavije, svečano su počeli 52. Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije. Festival je zvanično otvorila velikanka, doajenka lutkarstva i čuvena glumica ove kuće, Vera Hrđan Ostojić. Ona je živahnoj publici priredila uvertiru za poletanje u svet čudesa na krilima mašte.
Predstavom „Bela Griva”, po motivima čuvenog klasika Renea Gijoa, pod dramatizacijom Ljubinke Stojanović i u režiji Predraga Stojanovića, Pozorišta lutaka „Pinokio”, otpočeo je ovogodišnji festival.
„Zvaću te Bela Griva”. Tako se dogodio prvi susret bojažljivog, divljeg ždrebeta i razigranog dečaka, ribara zvanog Folko, koji je samo stajao, pružao ruku i svojim tihim nežnim glasom zadržavao ovog malog konja da ne pobegne. Ovde je počela priča o prijateljstvu dečaka i konja, jednako usamljenih i željnih prostranstava i slobode u svetu punom zamki. Oni su hrabri i neustrašivi vitezovi koji svoju smelost dokazuju bekstvom u divljinu, u slobodu od ljudi. Ne pripadaju vise nikome, sem mašti i igri, i rođeni su da nesputano jurišaju ovim, u njihovim malim, detinjim očima, velikim svetom. Njihov duh će zauvek biti slobodan i svet ljudi nikada neće uspeti da ih ukroti. Radnja romana, kao i komada je priča o nesrećnom dečaku koji je u ždrebetu uspeo da nađe ono najvrednije što nije mogao naći u svom rodu. Njihova bezuslovna, beskrajna ljubav vodiće ih u bolji, lepši, čistiji i slobodniji svet. To mesto je nebesko prostranstvo u kome se i dalje vidi Folko kako jaše Belu Grivu, koja jaše oblake i tako srećno i slobodno beskonačno plove plavetnilom neba. Ovaj tužno-srećan kraj ostavio je mladu publiku zbunjenu. Među stolicama i redovima čulo se poneko „Zašto?” ili „Šta se desilo?”. Ipak, neposredno posle, usledile su izuzetno jake ovacije koje su pratili iskreni osmesi oduševljene publike. To je snažno ispunilo glumce zadovoljstvom jer su svojom igrom ushitili mališane.
„Ono što je bilo najzanimljivije, a u isto vreme i najizazovnije u radu na predstavi, bio je razvoj odnosa sa Belom Grivom. Prvi put u životu sam doživeo da mi partner na sceni ne bude čovek, vec životinja, i to ne prava životinja, već lutka. Medjutim, lutkari i plesači koji animiraju konje su toliko verodostojno i autenticno „oživeli” konja, da sam imao osećaj da ispred mene zaista stoji pravi, živ konj, koji diše, koji voli, koji neobuzdano vapi za slobodom, i koji je duboko povredjen od stane ljudi koji žele da njim vladaju. Konj koji oseća. Oseća isto ono što i Folko. Ljubav između malog ribara i razuzdanog konja prerasta u njihovu zajedničku borbu za slobodom, koju na kraju plaćaju životom.” - izjavio je za naš portal Predrag Grujić, glumac u ulozi Folka.
Belu Grivu igrali su Goran Popović i Zorana Milošaković-Tasić. Brojna publika malih ljudi sinhronizovano je ispuštala uzdisaje divljenja i ushićenja svaki put kada bi se na sceni pojavila veličanstvena i velelepna lutka-animacija Bele Grive. Atmosferi predstave je doprinela i kvalitetna muzika koju je komponovala Teodora Sparavalo.
Drugog dana na repertoaru su predstave „Vetar” Pozorišta za decu iz Kragujevca i „Princeza na zrnu graška” Pozorišta lutaka iz Niša.
Foto: Pozorište lutaka Pinokio
