„Pozorište nije mesto zabave, već mesto gde misao o nekoj temi počinje”

1. Kada si poslednji put bila u pozorištu?

Prošlog decembra. Nažalost je tako, tokom ove godine nisam želela da se izlažem riziku zbog situacije sa koronom.

2. Koju predstavu koju si pogledala u poslednje vreme preporučuješ?

Nekada mi bude krivo – jer sve predstave koje sam volela više nisu na repertoaru. Moje omiljeno pozorište je BDP i u njega redovno idem od petog razreda osnovne škole. Omiljene predstave su mi bile „Amadeus”, „Nedelja – juče, danas, sutra”, „Terorizam”... Možda i zato što sam ih nekoliko puta gledala i proživljavala. Sve predstave koje sam gledala od tada beležim u jednu svesku, a omiljeni period mi je bio baš fakultetski, jer smo tada svakog dana išli da gledamo nešto novo.

3. Koliko često i sa kim najčešće ideš u pozorište?

Sa najboljom drugaricom Irinom, ona je neko sa kim imam sličan ukus, obe volimo snažne drame.

4. Ko ti je omiljeni glumac, glumica i reditelj?

Reditelji Alisa Stojanović, Milan Nešković, a glumci Jovana Stojiljković, Isidora Simijonović, Andrija Kuzmanović, Nikola Rakočević.

5. Prema tvom mišljenju, koja je društvena uloga pozorišta u današnjem društvu?

Mislim da je društvena uloga velika, ali da se malo koristi. Pozorište za mene nikada nije bilo mesto zabave, već mesto gde misao o nekoj temi počinje. Zato i mislim da neke predstave moraju da budu na repertoaru nekoliko sezona. I da ih pogledamo svake sezone. Jer se uz njih gradimo kao ljudi, gradimo mišljenja, ideje, stavove. Niko me nikada nije prodrmao kao pozorišna predstava.

6. Na Instagramu detaljno pišeš o svom psihofizičkom radu na sebi. Šta ti je najveća motivacija i kako ostaješ produktivna?

Motivacija mi je i dalje pretežak termin koji odbijam da prihvatim da postoji.

Težim da imam disciplinu u svemu što radim, pa je izgradnja kapaciteta za disciplinu sama po sebi izazovna. Ali se držim jedne rečenice, koja kaže „Svi resursi koji su nam potrebni su već u nama.” To me drži i kroz ovo vreme korone.

7. Tvoj brend „Kataliza” predstavlja jednu od prvih body positive zajednica u Srbiji. Koliko je bilo teško predstaviti takav koncept na našim prostorima?

Kataliza jeste prva zajednica u Srbiji. Ne mislim da je bilo mnogo teško, jer smo svi verovali u filozofiju samoprihvatanja i ljubavi prema sebi, bez obzira na izgled. Drago mi je da je kroz ove tri godine rasla i da je podržana od strane mnogo većih kompanija i medija, kao što su Erste banka, Elle magazin... Naravno, i dalje radimo na tome da naše reči dođu do što većeg broja žena i da se poruka jasno razume.

8. Osmislila si kurs „Kako postati influenser“ namenjen mladima koji žele da predstave svoje ideje na društvenim mrežama. Šta si ti naučila kroz rad sa tim ljudima?

Do sada je preko 100 ljudi prošlo kroz ovaj kurs, a najveće lekcije naučila sam ove godine. Prva je da je malo ljudi koji zaista žele da se posvete ovome, da kada vide koliko tu ima posla, shvate da ipak ne žele. Ipak, oni koji odluče da guraju svoju priču – trude se svim srcem da uspeju i budu autentični, kontinuirani i prisutni. Meni je važno da svako od njih ima šta vredno da kaže, i da to ne bude puka promocija brendova.

9. Sa porastom zastupljenosti influensera u medijima raste i broj predrasuda o njima. Koji je tvoj stav o tome?

Moj stav je da to nije posao za svakoga. Prosto zahteva ozbiljno vreme, ideje, uvežbavanje dikcije, razgovetnog govora, empatije, stvaranja poverenja i povezivanja sa pratiocima. Mislim da ljudi krenu od stava „ma šta je to njemu samo nasnimi par storija i slika se”, dok iza toga stoji ozbiljna produkcija ideja, montaže, odluka, snimanja, spremanja sadržaja...

10. Završila si Fakultet dramskih umetnosti, baviš se menadžmentom društvenih mreža, pišeš, crtaš, šiješ. Šta te od svega ovoga najviše ispunjava?

Najviše me ispunjava vožnja auta, leti, auto-putem.

I kada mi se neka žena javi i kaže da sam joj pomogla da ima bolji odnos sa sobom. Mislim da mi je zato Kataliza najvažniji posao.

 

Katu u HuPikon upisala Tara Seničić

Foto: Marija Popović