Poslednjeg dana festivala publika je imala prilike da na jutjub kanalu festivala pogleda predstave „Paklena pomorandžaˮ Akademije dramskih umjetnosti iz Zagreba i „www. collision.dadaˮ Akademije scenskih umetnosti Baden Vitenberg iz Ludvinsburga, kao i predstavu „Bruklin i mačke u kontejnerimaˮ u FIST produkciji, koja je igrana uživo u Bitef teatru.
Pobednici ovogodišnjeg festivala pod sloganom „USTA NA USTAˮ su predstave: „Paklena pomorandžaˮ Akademije dramskih umjetnosti iz Zagreba koja je osvojila prvo mesto, „Kugaˮ u izvođenju Privatnog muzičkog i umetničkog univerziteta grada Beča – drugo mesto, i treće mesto osvojila je predstava „Galeb” Poljske nacionalne škole za film, televiziju i pozorište u Lođu.
“Paklena pomorandža” u režiji Kristine Grubiše neposredna je adaptacija istoimenog romana Entonija Burdžisa, kao i široko poznatog Kjubrikovog filma. Obaj narativ je u biti izuzetno zahvalan za inscenaciju, uzevši u obzir da postavlja uvek prilično aktuelna i društveno angažovana pitanja koja se ttiču one nakjritičnije kritične mase - mladih ljudi. “Ultranasilje” koje praktikuju Aleks i njegovi “druzja” i u Grubišinoj režiji kao i u samom originalnom narativu, zadržalo je gotovo komički, groteskni ton - time parodirajući i spuštajući na nivo svakodnevnog i plošnog sveprisutnu društvenu anomaliju kakvo je nasilje među tinejdžerima. U predstavi je zadržan (doduše, ponegde i transkribovan) izmišljeni sleng iz originalnog dela pa tako umesto droogs imamo druzja, kao i čuveni Moloko milk bar, koji je mnogima prva asocijacija na ovu priču. Uzevši u obzir digitalno izdanje festivala, predstava je snimljena, međutim ona zapravo ima vrlo neposredan kontakt sa publikom što doprinosi intimizaciji sa svetom predstave. Akteri na sceni gotovo da su na neki način gotski “chavs” (subkultura britanske omladine koja je karakteristična po svom antisocijalnom ponašanju i poreklom iz niže srednje klase) koji se na samom kraju transformišu u distopijske autoritativne pojave, tako da imamo kontrast u visoko estetizovanom izgledu i naglašeno komičnom ponašanju.
Kako je navedeno u Q&A sa autorima nakon predstave, nasilje u ovoj predstavi je lično - poteklo iz društva. Tako da je u biti ovog narativa zaista dubinska kritika prema paradoksalnim strujama društva koje pokušava da oblikuje one koji su oblikovanju najpodložniji. Ovaj momenat eksplicitno je oslikan u scenama konverzivne terapije kojoj podvrgavaju Aleksa (ovde je rediteljski inteligentno kompenzovana scena sa otvaranjem očiju iz Kjubrikovog filma - mnogima najupečatljiviji deo - umesto tehničkih pomagala zamenjeno je fizičkom igrom) - nakon koje sledi srž i rasplet ove priče. Sukobi i unutar samog Aleksa - da li biti artificijelno funkcionalan član društva, istraumiran prizorima nasilja i očišćen od istih terapijom - ili ponovo se prikloniti “mračnoj strani” svojih druzja koji imaju svoje ciljeve, ovog puta podignute na viši nivo. U prenesenom značenju, ovo su dve struje društva koje deli individue i pravi rascep u njima, postavljajući ključno pitanje ove priče a to je - pitanje istinske ili usiljene moralnosti, kao i porekla antisocijalnog ponašanja i maloletničke delikvencije.
Lajtmotiv ove priče je zasigurno Betovenova deveta simfonija koja je postavljena kao antiteza ultranasilju kojim predstava obiluje. Nasuprot anarhiji i neredu u srži društva koje je iznedrilo ultranasilje u mladim ljudima, Betoven stoji kao simbol harmonije i reda. Kao element koji je usko vezan za sam lik Aleksa, ovde nalazimo upravo taj njegov prezir prema rigidnim konvencijama društva. Tako zaključujemo da je harmonija pojedinca individualna stvar.
Druga predstava „www.collision.dadaˮ Akademije scenskih umetnosti Baden Vitenberg iz Ludvinsburga (Nemačka) je pravo avangardno ostavarenje koje se bazira na ukrštaju digitalnih medija – zum sastanka i web starane. Smak sveta počinje za 25 minuta, sudariće se planeta 5G (Zeleni globus) sa Zemljom, u toku je zum sastanak nekoliko ljudi, a mi imamo prilike da vidimo šta oni čine u poslednjim minutima. Radanja je takva, da iako se predstava izvodi posredstvom jutjub kanala, neophodna je „interakcijaˮ publike i glumaca, tj, gledaoci su ti koji na web strani biraju kojim redom žele da gledaju predstavu. Prave pozorišne scene zapravo i nema, ono što vidimo je snimano putem njihovog računara ili pak telefona, u kući ili napolju i gotovo da ništa ne odaje utisak da je u pitanju jedan dramski komad. Ako ste ljubitelj nekonvencionalnih komada, ovo je prava predstava za vas.
Foto: Nikola Marić (hocupozoriste.rs)
Poslednja predstava „Bruklin i mačke u kontejnerimaˮ FIST produkcije igrana u Bitef teatru je priča o ženskoj traumi i nostalgiji za njom. Glavna junakinja nam govori o svojoj prošlosti, što se retrospektivno prikazuje na sceni. Priča nam o svojoj zaljubljenosti u Dečaka, o njenom odnosu s ocem i drugaricom. Dečak nam pak govori isto to, samo iz svoje vizure – zaljubljenost u Devojčicu, njegov odnos s majkom i najboljim drugom. Neimenovanje junaka nam svedoči o univerzalnosti priče, Devojčica, kako sebe naziva, (a i Dečak) može biti svako od nas, jer svako može iskusiti ili pak vršiti nasilje. Ovo je priča o tradicionalno-polarizovanim rodnim ulogama, o različitim perspektivama traume i doživljaju nasilja, ali jedno ostaje isto – silovanje je silovanje ma kako ga neki lik projektovao u svojoj svesti. Scena je manje-više prazna, samo velika žičana kocka u kojoj se retrospektivno odvija radnja. S rastom dramskog naboja i muzika biva jača i galsnija, dok sam komad upotpunjuju songovi koje glumci izvode.
