Sinoć je završen 14. Joakim Inter Fest, a odlukom žirija u sastavu Tomislav Čadež, Anđelika Nikolić i predsednik Petar Denčev, predstava „Medejini dečaci“ Teatra Apolo 111 osvojila je Gran pri „Joakim Vujić“ za najbolju predstavu festivala u celosti. Specijanu nagradu grada Kragujevca žiri je dodelio Vedrani Božinović za rad na dramaturgiji predstave „Hasanaginica“ Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház.
„Rafiniranim pozorišnim sredstvima autori tumače motive Euripidove tragedije, donoseći ne samo novo razumevanje mita, nego i autentičan doživljaj aktuelnog odnosa Evrope i sveta. Predstava nosi snažan društveni angažman, ali deluje i na intimnom, emotivnom planu i pleni tipično pozorišnim paradoksom: da se lik Medeje doživljava u svoj složenosti i punoći – u izvođenju muškarca, odnosno muškog ansambla.Svaki element predstave ima artikulisanu dramaturgiju i doprinosi stvaranju upečatljive i dinamične priče o žrtvovanoj Medejinoj deci – čiju kob izgleda da i dalje nosimo. Mladost autorske ekipe u kombinaciji sa talentom, radoznalošću i spremnošću za eksperiment, ali i erudicijom i zrelošću, donosi novu veru u potencijal i značaj pozorišne umetnosti danas”, navodi se u obrazloženju žirija i dodaje:
„U složenom, možda čak i nezahvalnom zadatku da se uhvati u koštac sa jednom od najčuvenijih narodnih pesama, i dramatizacijama koje su već postale klasika, a da u isto vreme otvori žestok dijalog sa današnjim vremenom i Hasanaginicama i Hasanagama oko nas i u nama, Vedrana Božinović zapravo je istakla značaj dramaturga u procesu stvaranja savremenog pozorišta.”
Šeste i poslednje večeri festivala izvedena je predstava „Zabava za Borisa“ u režiji Snežane Trišić, koprodukcija Prešernovog pozorišta iz Kranja i Gradskog pozorišta Ptuj, Slovenija. Drama Tomasa Bernharda govori o hendikepiranom društvu izgubljenih vrednosti koje srlja u bespovrat usled svoje nemoći da se pobuni. Duhovni hendikep u predstavi je simbolizovan fizičkim hendikepom, te su skoro svi likovi u indvalidskim kolicima.
„Već u svom prvom komadu, „Zabava za Borisa“ cinizam Tomasa Bernharda, tako pažljivo negovan u njgeovoj prozi, doseže vrhunac. Prikazao nam je bolest i devijaciju društva u kome živimo, ogoljeno, brutalno i ironično. U drami su skoro svi bez nogu, bez mogućnosti kretanja, odsečeno im je ili odtranjeno no što bi moglo da ih pokrene i povede u pobunu ili promenu, u neki drugačiji svet, društveni poredak ili sistem vrednosti. Sagledati individualne, političike i filozofske aspekte problema u društvu kao sveukupni i sveprožimajući kolektivni invaliditet i hendikep osnovno je pzorišno uporište za rediteljsko tumačenje ovog Bernhardovog dela. Osim društveno-političkog tumačenja, u komadu postoji još jedna dimenzija koju bi Beket razumeo bolje od mene, a tiče se sveukupne uzaludnosti i besmisa bivstvovanja. Da li bi nam sa nogama bilo bolje? Ne, jer imamo noge, a isto nam je kao invalidima u komadu. Da li bismo promenili nešto? Ne, jer nismo promenili ništa. I dalje ne menjamo ništa “, rekla je o predstavi rediteljka Snežana Trišić.
Celokupni utisak festivala jeste odlična selekcija, koja prikazuje savremeno i pre svega, društveno-angažovano pozorište koje propituje sadašnji trenutak, ali zanimljivo, oslanjajući se na klasična dramska dela koja su poslužila kao polazna tačka gotovo svake predstave. Pune sale u Knjaževsko-srpskom teatru dokaz su da je kragujevačka publika željna pozorišta i otvorena za novitete. Bez finansijske pomoći države, organizatori su uspeli da iznesu sadržajno izuzetno kvalitetan festival i za to zaslužuju sve čestitke.
