Zaista, negde sam videla to lice

Pažljivo birajte mesta kada prilazite sceni KPGT-a, jer će vam biti žao ako propustite i najmanji detalj ove dramatizacije čuvenog romana Dostojevskog! Ne žalite čak ni da stojite i gurkate se sa drugim brojnim gledaocima koji, kao i vi, non-stop krive svoje glave levo i desno kako bi ispratili sve što nam je grupa mladih i talentovanih umetnika priredila na provokativnoj sceni starog zdanja kraj Ade. Ova predstava je inspirativan doktorski projekat studentkinje Fakulteta savremenih umetnosti Jovane Tomičić (Nastasja Filipovna), pod mentorstvom Nebojše Dugalića, u režiji Strahinje Padežanina i po dramatizaciji Nine Plavanjac, dok je dramaturg bila Jefimija Sekulović. 

Prisetimo se, Dostojevski ,,Idiota” piše sa idejom da naslika savršenog čoveka, lika za čiji je glavni prototip uzet niko drugi do Isus Hristos. Međutim, reflektori ove adaptacije biće upereni na jedno mnogo ljudskije i ,,nesavršenije” biće, na ženu, na lepoticu i patnicu Nastasju Filipovnu. Na taj način se iz obimnog romana uspevaju izdvojiti ključne i upečatljive scene i replike koje, ne odstupajući previše od klasičnog teksta, novim rasporedom ponovo ispisuju priču Dostojevskog tako da ona bude dovoljno duga i prilagođena dramskom izvođenju sa novim glavnim likom, mada istovremeno vešto podvlačeći suštinske dileme karaktera ostalih likova, jer, ipak, Dostojevski ne bi bio Dostojevski ako bi čoveka sveo na jednu zatvorenu individualnost. Njemu je potrebna dijalektika međuljudskih odnosa da oblikuje pojedinca, a takav pogled zadržava i ekipa ovog projekta. Pred nama oživljavaju namučena Nastasja, savršeni Miškin (Maksim Mićković), vreli Rogožin (Aleksandar Kolebanac), neodlučni Ganja (Mihailo Rakočević), manipulativni Tocki (Ljubiša Milišić), zavedeni general Jepančin (Andrija Kovač) i upečatljivi Ferdiščenko (Ilija Blagojević), i sve to uz atmosferu kabarea i pratnju plesnih i pevačkih deonica koje preuzimaju na sebe duh nezaobilazne karnevalizacije iz romana Dostojevskog. Muzičari su, takođe, raspoređeni na sceni, a u jednom trenutku i glavna glumica pokazuje svoje umeće deonicom na violini. 

Upečatljivom glumom, izazovnim plesom i raznolikim muzičkim izborom, ali i ukupnom scenografijom i kostimografijom, ova predstava zavređuje podršku publike u svojim narednim izvođenjima. Savetujemo da ne propuštate priliku gledanja ovakve dramatizacije genijalnog Fjodora Mihailoviča u izvedbi ekipe koja pokazuje toliko žara obrađujući neke od onih neprolazno bitnih pitanja ljudske egzistencije. Možda se i vi zapitate gde ste, zaista, već videli to lice.