Ovog četvrtka, tradicionalno sam pošla u Reflektor teatar, spremna da pogledam esej. Tako je –, esej. Pozorišna forma esej u pokretu je koncept autorke Sanje Krsmanović Tasić, a kroz nju se na sceni, na dokumentaran, interaktivan način prikazuju istiniti događaji i promišljanja o njima. Ista ova Sanja je ujedno bila i najbolja prijateljica novinarke časopisa „Duga”, Radislave Dade Vujasinović, koja je aprila 1994. godine preminula pod nerazjašnjenim okolnostima. Ista ova Sanja je autor, reditelj i izvođač eseja „O s(a)vesti”, koji predstavlja zbirku priča Dadi, od Dade i o Dadi, ispričanih sa gledišta šturih i formalnih policijskih iskaza, pa sve do najintimnijih, ličnih iskustava.
Za razliku od ustaljenog načina čitanja, esej je započeo fusnotama. Taj pristup naterao me je da se zamislim: iIma li ovakvo čitanje daleko više smisla? Možda se prečesto upuštamo u samu srž, a da nismo dovoljno upoznati sa okosnicom bez koje srži ne bi ni bilo. Publika je otvarala fusnote, jednu po jednu. Izvrsna rediteljska bravura učinila je da sve fusnote, iako nikada ne bivaju otvorene istim redosledom, formiraju kompaktnu celinu koja kroz formalne pisane izvore i podatke, ali i razgovore, sećanja, lična pisma, govori o životu, delu i smrti Dade Vujasinović. Novinarka koja je izveštavala sa jugoslovenskih ratišta, izmučena slikama rata, počinje da piše o društveno-političkim zbivanjima u svojoj zemlji. U borbi za istinu i osvešćivanje otuđenog naroda o zbivanjima u ratnoj Jugoslaviji, suočava se sa cenzurom, brojnim tužbama, ucenama i pretnjama. Osmog aprila 1994. godine, Dada je pronađena mrtva u porodičnom stanu, a policijski izveštaj brzo je doneo odluku da je u pitanju suicid. Dadina priča se ovde ne završava. Dadina priča se uopšte ne završava, jer je sudski slučaj vezan za razotkrivanje detalja njene smrti otvoren do danas. Uprkos brojnim dokazima, analizama balističara i sudskih veštaka, nebrojivim žalbama pravnih zastupnika, Dadina smrt je, po poslednjem veštačenju, posledica ubistva ILI samoubistva ILI nesrećnog slučaja.
Otvorivši (gotovo) sve fusnote, publika gleda esej. Nasuprot jednočasovnoj suštoj kreaciji Dadinog lika kojoj prisustvujemo na početku, sam esej zasnovan je na kompletnoj fizičkoj destrukciji, prikazanoj kroz svojevrstan plesni performans. Za razliku od fusnota, ponekad ličnih, ali objektivnih i informativnih, esej je nabijen emocijama koje na samom kraju vode u potpuni mrak. Mrak jednog mesta i jednog vremena koji je progutao Radislavu Dadu Vujasinović.
Sledeće nedelje u okviru programa „Četvrtak pod reflektorom” publika će imati priliku da pogleda duodramu „Otvorena veza” autora Daria Foa i Franke Rame u režiji Đanluke Barbadorija.
