Sinoć je odigrana premijera predstave „U se, na se i poda se” reditelja Stefana Gajića, što je ujedno i prva u nizu u okviru projekta „Novi glasovi” gde će u Beogradskom dramskom pozorištu tokom avgusta biti izvedene još tri predstave mladih dramskih autora.
Predstava po tekstu Gorana Starčevića prati sredovečnog čoveka Momira Karapandžića, lažnog vojnog invalida i veterana iz rata na Kosovu, koga je prijatelj iz rata (koji je i sam lažni invalid) na putu da razotkrije. Ova komedija koja se gradi na godinama nataloženim lažima i svakodnevnim, a opet specifičnim međuljudskim odnosima, pokreće ne samo pitanje poverenja u prijatelje već i same porodice. U osnovi je ova predstava slika jednog vremena i priča o jednoj porodici u kojoj dolazi do generacijskih sukoba i nerazumevanja.
U toku same radnje ne postoji neki značajniji zaplet, već se samo nižu komične scene i dijalozi bazirani na sakrivanju laži odnosno razotkrivanju Momira. Bez nekih vremenskih odrednica, imamo utisak kao da gledamo jedan dugačak dan Momira Karapandžića (što možda i jeste slučaj). Trenuci promene scena ispunjeni su popularnim melodijama (poput „Malih slonova” – Bajaga), što podseća na vodvilj (kraći komični komad bez velikog zapleta protkan šaljivim monolozima i prizorima u kojima se izvode popularne melodije). Radnja se odvija na realistički uvrđenom prostoru – dnevnoj sobi porodice Karapandžić, ali je sama predstava je izmeštena iz realizma tako da sve likove igraju mladi glumci.
Glavna uloga Momira Karapandžiča je dodeljena Vukašinu Jovanoviću koji sa lakoćom zadržava pažnju gledaca, ubedljivo igrajući lažnog vojnog invalida koji živi u stanu svog oca, starog generala. Sjajni Marko Pavlović igra Jakova Karapandžića, Momirovog oca, generala starog kova koji u dnevnoj sobi ima sliku Tita i jugoslovensku zastavu. Marko se po izuzetnom, sigurnom glumačkom izrazu značajnije izdvaja od ostatka ansambla. Pojedini likovi su preterano iskarikirani (što je možda i bila namera), dok su drugi realističniji, zbog čega deluje da sam stil izvođenja nema dovoljnog jedinstva.
Predstava počinje i završava se slikom (ili haosom) u kojoj se svi glumci svađaju i u glas obraćaju reditelju Gajiću govoreći mu zamerke o svojim likovima, što je sjajan, domišljat postupak. U pojedinim trenucima komičnih dijaloga, osvetljenje se nalazi samo na licu Momira (Vukašina Jovanovića), gde on izgovara replike unutrašnjeg monologa – što je takođe jedno od domišljatih rešenja kojim se postiže još veća dinamičnost.
U predstavi igraju i Mina Obradović, Ognjen Malušić, Andrijana Đorđević, Ognjen Nikola Radulović, Dragan Petrović, Petar Petrović, Ksenija Repić i Radoslav Janjić. Scenografiju potpisuju Marta Dogan i Teodora Knežević, a kostime Marina Maričič.
Naredna predstava u okviru projekta „Novi glasovi” nosi naziv „Tiho, tiše” (režija Ana Janković), a odigraće se 12. avgusta (premijera), dok će pretpremijera biti 11. avgusta, a 13. prva repriza.
