Desiré Central Station 2019 – right here right now svoj četvrti dan obeležio je predstavama „Dolap“ trupe Taldans iz Turske i „Medejini momci“ Apola 111 iz Bukurešta, Rumunija.
Kako samo ime plesne trupe kaže Taldans – Laboratorija za pozorišna istraživanja, predstava „Dolap“(značenje reči dolap – orman i trik), u režiji Mustafe Kaplana, bavila se istraživanjem odosa ljudskog tela sa masom objekta. U plesnoj duodrami objekat je bio stari frižider sa zamrzivačem, koji je konstantno prebacivao sa tačke A na tačku B, te je izgledalo kao da istražujemo sve mogućnosti jednog teškog kvadra, koji nam u funckiji služi za čuvanje hrane. Iako je katkad služio kao sprava za teretanu, katkad kao adrealinska sprava za igru, a vrlo često i kao treći igrač na beloj, prozračnoj sceni, frižider se migolji klasičnoj pozorišnoj formi i prolazi kroz razne žanrove groteske i apsurda. Bez trunke muzike, kostimirani u bele majice, trenerke i patike, ovaj duo se nije libio da jedan poznat predmet iz kuće dovede na daske koje život znače i zaigra sa njim vizuelno čudnu igru smisla. Zanimljivo je da se ova predstava od 2000. godine redovno prikazuje na svetskoj pozorišnoj sceni. „Dolap“ ni posle skoro 20 godina nije zastareo i dosadio. Sa druge strane, izvođači svaki put iznova kreiraju predstavu, posmatrajući je kao priliku za probu. Izvođenje se konstantno menja i razvija, što predstavlja stalan izazov; svaka predstava je drugačija, bez unapred definisane forme, sa neizvesnim i promenljivim krajem.
Tokom poslednjeg milenijuma rodna diskriminacija dominirala je u umetnosti, kulturi i životu, te je reditelj Andrej Majeri došao na ideju da kroz predstavu „Medejini momci“ „demontira“ legendu o Argoanutima i Zlatnom runu. Pedesetorica Argonauta, hrabrih ljudi koji su krenuli u potragu za Zlatnom vunom, pod komandom Iasona, na brodu Argo, priseća se kako je to bilo pet godina nakon putovanja. Scenografija, koju čini barski pult sa morskim elementima, precizno stvara atmosferu mitskog putovanja. Glavna nit oko koje se cela priča vrti jeste upravo Medeja, ženska figura koja je takođe Argonaut, ali nepriznati, zbog svog pola. Ona predstavlja uzvišenu ženstvenost, koju muški likovi tokom predstave žele da spoznaju i razumeju. Tekst i dramatizacija oslanjaju se na savremeno shvatanje grčke mitologije, čuvajući biografske detalje likova i dodajući elemente grčke civilizacije, poput muzike, plesa ili standardne slike muškaraca u drevnoj Grčkoj: lepih, moćnih, golih i biseksualih bića. Muška glumačka postava vrlo lako iznosi ono što predstavu i tematizuje – mušku ranjivost, mačizam pomešan sa mizoginijom kroz elemente ironije i humora. Kroz traume, nesigurnosti, emocionalne krhkosti i plašljivosti istražujemo delove muškog svemira. Medejini dečaci zapravo opisuju mentalni put od superiornosti pa sve do svirepog, a sa druge strane dovoljno nežnog razumevanja ženstvenosti.
