.jpg&w=1080&q=75)
Prvo veče prologa ovogodišnjeg duplog 54. i 55. izdanja Bitefa otvorilo je premijerno izvođenje predstave „Living room” na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Autorski projekat jednog od najistaknutijih evropskih reditelja, Ersana Mondtaga, koji se ovom prilikom ostvario i kao reditelj, scenograf i dizajner svetla, predstavlja drugi deo trilogije „The Living”, a po Mondtagovim rečima, to je „priča o onome šta je život”.
Improvizovani dramski tekst nastao je kolektivnim radom tokom proba koji je kasnije uobličila dramaturškinja Tijana Grumić. Neuobičajen način pripovedanja koji uključuje insistiranje na govoru tela i snažnim emocijama skreće fokus sa verbalne komunikacije i podseća gledaoce na Aristotelovu definiciju tragedije, koja kaže da tragedija vrši svoju funkciju „licima koja delaju, a ne pripovedaju.”
Već pri prvom pogledu na scenografiju vidimo rekvizite poput crvene šerpe sa belim tufnama, ćilima i fiksnog telefona starog dizajna koji nedvosmisleno sugerišu da pratimo radnju smeštenu početkom osamdesetih godina prošlog veka. Mlada operska nada, Katarina Malković (Iva Ilinčić) priprema se za svoj prvi nastup u Narodnom pozorištu, ali njeno veliko veče prekida saopštenje o Titovoj smrti. I dok ova vest repetitivno odzvanja u pozadini, scena se okreće i dolazi do sudara vremena i prostora, metaforično, ali i doslovno. Katarina će se u hodniku, na vratima lifta, sudariti sa Katarinom, četrdeset godina kasnije (Vesna Čipčić). Rotirajuća scena dela u odnosu na promenu okruženja, vremena i/ili prostora, te se pred nama u kratkom vremenskom periodu naizmenično smenjuju četiri prostorije koje pripadaju različitim vremenima.
Tek u modernizovanoj verziji dnevne sobe, jarkih boja, karakterističnih umetničkom izrazu Pedra Almodovara, upoznajemo se sa celokupnom karijerom Katarine Malković. O njenom životu najviše saznajemo putem radio uključenja, u emisiji sa legendarnim Dejanom Đurovićem. Shvatamo da ona ovu emisiju preslušava, poslednjeg dana svoje karijere, pred odlazak u penziju. Nakon svih romantičnih opisa njenih najznačajnijih dostignuća, emisija odjednom poprima mračan ton. Otkrivamo da je na Katarininu karijeru najveći uticaj imala tragedija proistekla iz ratnih vremena. Smrt supruga ostavila je trajan ožiljak u njenom radu, ali i u životu, čemu i svedoče zbivanja na sceni. Nekada zanosnu umetnicu, sada posmatramo kako živi usamljeničkim, gotovo bespoentnim životom.
Još jedna prostorija u koju imamo priliku da zavirimo jeste spavaća soba, a u njoj se nalazi važan deo posvete ženama koju cela predstava nosi. Preuveličana verzija „Osvajanja Beograda”, ostvarenja prve profesionalne srpske slikarke Katarine Ivanović zauzima centar scenografije, te vešto spaja istorijski kontekst jednog vremena sa intimnim posledicama koje ono ostavlja po živote. I sam autor naglašava da je kroz ovaj komad želeo da istakne poentu da su žene, s koje god strane bili njihovi muškarci, najveće žrtve krvavih ratova i istorije.
Ovogodišnji Bitef započeo je feminocentričnom pričom koja je u skladu sa namerom festivala da pruži podršku aktuelnoj ženskoj borbi, što se ogleda i u ženskom sastavu žirija koji čine Šermin Langhof, Lucia van Heteren, Agata Juniku, Sesilija Đurberg i Jovana Tomić.
.jpg&w=384&q=90)
