Poslednjeg dana takmičarskog dela XXIV festivala Glumačkih svečanosti “Milivoje Živanović”, pred požarevačkom publikom odigrana je predstava Narodnog pozorišta iz Beograda „Balkanski špijun“, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.
Čuveni, sada i kultni tekst Dušana Kovačevića napisan je davne 1983. godine. Naredne godine je „Balkanski špijun“ na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli osvojio Zlatnu arenu za najbolji jugoslovenski film. Tatjana Mandić Rigonat, koja potpisuje režiju i dramaturgiju ove predstave, u današnjeg „Balkanskog špijuna“ unela je modernu notu, pa savremeni Ilija Čvorović, u izvođenju maestralnog Ljubomira Bandovića, izgleda kao neko koga svi vrlo dobro poznajemo. On je srčani bolesnik koji lojalno, svesno i odano stavlja državu ispred svoje porodice i drži se čelične spremnosti da se bori za ideal do samog kraja. Priča počinje njegovim odlaskom inspektoru policije na informativni razgovor o podstanaru Petru Jakovljeviću. Po povratku iz stanice Ilija biva okovan sumnjom da je njegov podstanar zapravo strani plaćenik i špijun. U toku predstave saznajemo da je Petar neko ko je dve decenije radio u Parizu kao krojač majstor i da u Beogradu trenutno nema posao, dok mu Ilija pronalazi štednu knjižicu sa nekoliko hiljada dolara, što ne ide u prilog Jakovljeviću.
Pomno ga prateći, Čvorović otkriva da se njegov podstanar gotovo svakodnevno nalazi u društvu jednog važnog naučnika iz Vinče, profesora fakulteta i novinarke, a kad se okupe, oni proučavaju ogromne projekte, navlače zavese na prozore, šetaju noću i idu u pozorište. Čvrsta ubeđenost Ilije da jedino on može da spasi čitavu državu od jednog opasnog neprijatelja, ipak se prelama na pola kada u pomoć zove svog brata Đuru, kojeg je u predstavi rediteljka postavila kao sestru Đurđu, naoružanu čvorovićevskom pronicljivošću i gotovo istog karaktera kao i njen brat. Kreiranjem Đurđe ističe se ravnopravnost polova, kao i činjenica da u društvenom sistemu nisu glavni samo muškarci. Spoj dve komete izmanipulisanosti dovodi nas do krajnjih granica sumnje, kada pomišljamo da je igra koju vidimo pred očima zaista nečuvena i nepravedna, ali tu je glavni Ilija Čvorović da nas u svom paranoičnom stilu ohrabri rečima: „Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste“. Ono što ovu predstavu čini specifičnom je upravo osavremenjenost, koja se ogleda u činjenici da porodica Čvorović prati televiziju, na kojoj se konstantno pojavljuje ludilo slično Ilijinoj paranoji. Između scena čuju se govori vrha Vlade, koji pospešuju kolektivnu nečistotu, kao i songovi iz mladosti protagonista, koji se uživo izode na sceni. Nakon dvoiposatnog smenjivanja paranoje, sumnje i nepobitnog patriotizma, ostaje pitanje koje je Dušan Kovačević postavio i pre punih 36 godina: Kada ćemo prestati da budemo ljudi tuđih ideala?
Iliju Čvorovića igra Ljubomir Bandović, Danicu Čvorović – Nela Mihailović, Đura, Ilijina sestra bliznakinja je Dušanka Stojanović Glid, Sonja Čvorović je Katarina Marković, Podstanar – Milutin Milošević, dok Spikerku tumači Vanja Milači.
Žiri publike i stručni žiri su i ovog dana bili saglasni, te je obe nagrade osvojio Ljubomir Bandović.
