Sinoć je u Bitef teatru odigrana predstava „Blind Date Project”, autora Marka Vintera i Bojane Novaković, u režiji Andree Pjević, a u izvedbi Maše Dakić i Nikole Vujovića.
„Blind Date Project”, predstava opisana kao „jedinstveno pozorišno iskustvo koje ne smete propustiti“ od strane medija Time Out Sydney, zaista to i jeste – koncipirana baš kao pravi „sastanak na slepo”, predstava se ne izvodi na sceni, niti je publika odvojena od glumaca – dok glumci sede za šankom, pijući stvarna pića i govoreći stvarnim govorom, kreira se osećaj tipičnog noćnog izlaska, osećaja upotpunjenim činjenicom da i publika pije pića i sedi za stolovima u zamračenoj prostoriji karaoke bara.
Zanimljivo, baš kao ni publika, ni glavni lik priče, Ana, koju tumači Maša Dakić, ne zna ko joj se pridružuje na predstavi, odnosno ko dolazi na dejt sa njom – sve što ima su podaci sa dejting aplikacije Tinder i trema pred dejt je opipljiva, u startu humoristična u svojoj neprijatnosti.
Konačno, na sceni joj se pridružuje Vujović, koji tumači Nenada, a mi, kao publika, prisustvujemo momentu njihovog stvarnog upoznavanja. Njihova interakcija je gotovo u potpunosti improvizovana, a tok predstave usmeren je jedino od strane rediteljke koja ih zove ili im šalje sms poruke, tako u momentu kreirajući scenario.
Upravo ti momenti predstavljaju izazov za glumce, koji ne samo da moraju da reaguju na pozive i poruke, već njihova reakcija mora da bude interesantna sagovorniku, ali i publici. Srećom, to im uspeva i njihova improvizacija je impresivna i maestralno brza u svojoj duhovitosti – prisustvujemo svim neprijatnim čarima upoznavanja i socializacije sa strancem, naglašenoj od strane Maše, odnosno Ane, koja se uspešno identifikuje sa osobom kakvu „Nenad” traži – anksioznim ekstrovertom.
Dok akteri predstave naručuju pića i jedno drugom postavljaju tipična, ali i netipična pitanja (koji začin bi oženio, a koji ubio, da li, kada zamisliš kuću, vidiš mala ili velika vrata iste, da li je tvoj odabir životinje, zec, znak da je tvoj ego mali baš kao ta životinja... i slično), publika i sama procenjuje da li su njihova hemija, kao i potencijal za vezu, prisutni - te (ne)svesno odobrava, negoduje ili osuđuje način njihovog zavođenja.
Tako, predstava polako poprima svoj oblik i publika, kao i učesnici dejta, zaključuju da od veze „nema vajde” – Nenad je oženjen, saznaje Ana javivši se na njegov poziv na čijoj drugoj strani je supruga Natalija, koja se potom i sama pridružuje predstavi i zajedno sa Anom stvara moćan feministički momenat gde se dve naizgled suparnice udružuju u osudi Nenadovog ponašanja.
Zanimljivo, Nataliju tumači Bojana Novaković, glumica iza čije grupe „Ride on Theater” stoji ideja za ovu predstavu, a koju je i sama Bojana na engleskom jeziku izvela više od stotinu puta i to u Australiji, na Novom Zelandu, Americi i Engleskoj.
Ritam predstave je prirodan i nema pada u interesantnosti improvizacije. Takođe, povremeni muzički preseci, odnosno pevanje karaoka od strane glavnih aktera, ali i jednog naizgled slučajnog člana publike, dodaje dimenziju priči i zabavlja publiku. Zabava takođe nije (pr)odužena i za razliku od brojnih predstava današnjeg vremena, ova traje svega sat vremena, ostavljajući publiku da želi još.
Glumci lako i verodostojno preuzimaju uloge stranaca u noći: ona je nervozna, previše željna toga da ostavi dobar utisak, on je (možda i suviše) opušten, prisan pre nego što je ona spremna na to - zajednički, oni su komičan primer veze bez budućnosti, ljudi koji u želji za, sa jedne strane bliskošću, a sa druge strane zabavom, dobijaju razočaranost, osudu drugoga i preispitivanje sebe - baš na vreme da na pitanje koje Ana postavlja pevajući „should I stay or should I go”, odgovore - odlaskom.
Sledeće na pozorišnom programu Beogradskog letnjeg festivala jeste predstava „Dečje povrede” reditelja Ivana Vukovića, a sa Slobodom Mićalović i Vukom Kostićem u ulogama, koja će se održati u sredu, 5. jula od 21 časova u u Botaničkoj bašti.
