Povodom završetka 19. po redu festivala dečjeg pozorišta „Pozorište Zvezdarište”, koji je obeležen svečanom dodelom nagrada, odlučili smo da sumiramo utiske o celokupnom programu i izdvojimo tri predstave koje su, sudeći po reakcijama najmlađe pozorišne publike, izazvale veliko oduševljenje i obeležile festival, a ni nas „velike” nisu ostavile ravnodušnim.
Ne idi daleko
„Ne idi daleko” Dečjeg pozorišta iz Subotice sasvim zaslužno ponela je titulu najbolje predstave ovogodišnjeg dečjeg pozorišnog festivala „Pozorište Zvezdarište”. Suština ove predstave je duša i šta se ljudima dogodi da je zatvore i kako tu dušu ponovo otvoriti, zavoleti i razumeti. Priča prati jednu srećnu i skladnu porodicu koja olako postaje razorena i disfunkcionalna pod stegom rata. Iako se radi o jednoj veoma ozbiljnoj temi, ona je obrađena na veoma suptilan, nenametljiv i nežan način. Ova predstava bila je nesvakidašnje magična, katarzična i lekovita i, što je najvažnije, šalje nam iskonski optimizam i budi svest da možemo da (se) menjamo i da treba da preduzmemo odgovornost za svoju budućnost. Iako se ratovi nasleđuju budućim naraštajima kao geni, i taj začarani krug može da se okonča. Za to su nam potrebne i neophodne ljubav i empatija. Iako je predstava namenjena uzrastu starijem od 12 godina, reakcije jednog dečaka i jedne devojčice evidentno mlađih od deset godina tako su me ganule i razgalile. Sve su jasno razumeli i tako snažno osetili. U tom trenutku sam silno poželela nekog da zagrlim. I kasnije jesam.
Beskrajna priča
Predstava „Beskrajna priča” Malog pozorišta „Duško Radović”, rađena prema motivima istoimenog romana za decu i mlade, čuvenog nemačkog pisca Mihaela Endea, na veoma pitak, veseo i neposredan način, donosi dirljivu priču prožetu snažnim poukama. U središtu radnje je lik desetogodišnjeg dečaka Bastijana koji čitanjem uspeva da se otisne u neverovatne, maštovite svetove, i načini beg od stvarnosti koja je puna bolnih osećanja izazvanih gubitkom mame i vršnjačkim nasiljem koje trpi zarad svog fizičkog izgleda.
Skriven na tavanu škole, zahvaljujući svojoj izrazito bujnoj mašti, Bastijan na sceni oživljava različite likove iz knjige koju čita, postaje jedan od aktera i zajedno sa njima odlazi u pohod protiv čudovišta Ništavila koje je bacilo svoje ledene kandže na zemlju Fantaziju. Puna svetlosnih i zvučnih efekata, živopisnih kostima i raznovrsnih likova, sa strukturom klasične bajke sa atipčnim preprekama i junacima, ovaj komad uspeo je da očara mališane, da ih u potpunosti uvuče u magičan svet i izazove u njima potrebu da saosećaju sa svim likovima, da ih upozoravaju na potencijalne opasnosti i sa njima komuniciraju. Ova avanturistička, topla priča najmlađoj publici otvorila je prozor u svet čitanja i mašte, i veoma suptilno i indirektno otkrila važnost tog aspekta u odrastanju i borbi sa svakodnevnim malim i velikim nepravdama i problemima na koje nailaze. Uverila ih je da, uz borbeni duh, prave prijatelje i čiste namere, dobro uvek nadvladava zlo i svako ništavilo koje im se nađe na putu.
Pepeljuga
Predstava „Pepeljuga” Narodnog pozorišta timočke krajine „Zoran Radmilović” iz Zaječara odigrana na sceni Malog pozorišta „Duško Radović” predstavlja najvažnije motive iz istoimene narodne bajke. Iako adaptirana na mnogo načina, ova komedija priču o Pepeljuzi predstavlja najmlađoj publici interaktivno, te i oni imaju prilike da osete magiju pozorišta, kao i da pomognu glavnim likovima predstave.
Glumci su na domišljat, slikovit, zabavan način uspeli da pošalju publici mnoge važne poruke koje su skrivene izmešu redova narodne priče ili dramskog scenarija: o unutrašnjoj lepoti, pravoj ljubavi, plemenitosti i skromnosti. Komad su začinili zabavnom muzikom, plesom i slobodnim umetničkim izrazom, što je učinilo da priča deluje nepoznato, uprkos tome što je publika već upoznata sa fabulom radnje, kao i to da je iz pozorišne sale izašlo mnogo raspevanih i nasmejanih lica.
.jpg&w=384&q=90)
