Poslednji dan „Parobrod” festivala bio je obeležen temama iz psihologije: svesnim i nesvesnim pojavama, kao i pričama iz detinjstva. Sve ove teme su na nesvakidašnji način razrađene i dramatizovane u predstavi „Bajkoholik” u režiji Milana Kovačevića i tekstu Milene Đorđević, a u izvedbi trupe U.R.A. (Umetničke radne akcije).
Predstava prati priče dve klijentkinje, kao i dvoje psihoterapeuta koji se bore sa svojim problemima iz detinjstva, nerešenim odnosima, kopaju po dubini svoje duše ne bi li ono nesvesno postalo svesno i dovelo ih do sreće i mira sa sobom samima. Međutim, ovde se ne govori o klasičnoj psihoterapiji, o onoj kojom se Sigmund Frojd bavio u austrijskoj prestonici i na osnovu koje je razvio psihoanalizu. Ovde se radi o terapiji bajkama, gde svakom klijentu arhetipski pripada jedan lik iz bajki koje je gledao kao dete i čija dešavanja se simbolički povezuju sa dešavanjima iz njihovih života. Crvenkapa nije devojčica u crvenom kaputu koja se uputila ka baki i susrela sa gladnim i krvoločnim vukom. U ovoj priči Crvenkapa se susrela sa „vukom u jagnjećoj koži”, devijantnim majčinim partnerom zbog kojeg se otvara isključivo ženskom psihoterapeutu. Uspavana lepotica je moderna mlada devojka sa posesivnim i suviše zaštitnički nastrojenim roditeljima, koji kako bi je zaštitili od svih nedaća i razočaranja koje može da donese ljubav pa i prvi seksualni odnos, naređuju da se sva „vretena spale”.
Predstava je jedinstvena po mestima na kojima se igra. Glumac Predrag Kotur, koji kao tajanstveni vodič bez lica, nalik Vergiliju u „Božanstvenoj komediji”, vodi publiku kroz svih pet punktova Ustanove kulture „Parobrod”, kako bi se upoznali sa svim nivoima (pod)svesti.
Publika kao povremeni učesnik dobacuje neka objašnjenja nervoznoj čistačici, ali mnogo više kao nemi posmatrač seanse predstavlja svedoka svih ispovesti duše, katkad dobija mogućnost da se i sama zapita: da li je zadovoljna sa svojim životom, da li se rešila strahova, manjka samopouzdanja koji se prenosi generacijski, i naposletku – da li je ikada videla psihoterapeute kao obične ljude izmučene sopstvenim demonima?
