Pod uzdasima granja

Pozorišni festival Upad nastavlja svoje prolećno izdanje. A prethodne večeri je puls publike otkucavao ritmom jednog starog stabla. Nesvakidašnji dablinski kvartet izveo je performans „Koren”, autorski rad koji potpisuje dvojac Shanna May Breen & Luke Casserly.

Ekscentrični koncept, izveden više umirujućim pokretima nego živahnim rečima, dočekao je publiku zajedno sa četvoro svojih aktera. I dok se publika smeštala na svoja mesta, vazduhom su lebdele replike glumaca, načinivši prvi korak u razbijanju pozorišne iluzionarnosti. Na početku glumci su napomenuli da je predstava premijerno izvedena nekoliko godina ranije u zemlji iz koje potiču. Demistifikacija prostora doprinela je i demistifikaciji njegovih aktera (koji su ništa drugo do glasnici muka prirode i tumači sebe samih). Saznanje da se tema „transportovala” sa jednog na drugi kontinent pod čijim se granicama jednako lako uklopila, aludira potonju priču o univerzalnosti ljudske vrste, ratoborno postavljene nasuprot korenu na kom je iznikla. Prirodi. 

I tada na centralno parče scene izlazi jedno drvo, kojem svoje reči posvećuju i prepuštaju ljudi rešeni da ovu koncizno uobličenu ekološku aluziju hrabro ispričaju desetinama ušiju. Oštra suprotnost između dve „zaraćene” strane pred publikom se odigrava kao svojevrsna borba između tihog granja drveća i nehajno bučnog dlana čovečanstva rešenog da uništi sve čega se takne.

Ravnopravne promene nadasve umirujuće atmosfere nastupaju kada primat preuzmu „izumi” čovečanstva. Pred čovečanstvom progovara priroda metaforizovana jednim drvetom, koje na bremenu svog dugog veka nosi na hiljade ljudskih ispovesti, tajni i uspomena. Uzdasi prirode su tihi i nečujni, ukroćeni milionima čovečijih pristiju koji se okolo njega roje, osujećeni sopstvenom zabludom da opstanak prirode zavisi od njihovog dodira. Iako nas je priroda mnogo puta uverila da je obratno.

Hrabra četvoročlana skupina odlučuje da svoje glasove ujedini u jedan tihi, spokojni uzdah. Uzdah one grane koju ljudi neprestano pokušavaju da odseku. (Ne) svesni da pod njenim hladom sede.

Civilizacija je okrutno mesto za jedno drvo. Ali razgnevljena priroda daleko je okrutnije mesto za sve i jednu civilizaciju. A to je poruka kojom je, kroz sat i po vremena interesantno dočaranih smena prirodolikih i ljudskolikih pasaža, tiho i gotovo nečujno, zaječao jedan koren, jedno stablo i nekoliko rascvetalih listova. 

U ratu između prirode i čovečanstva pobednik se prepozna još pre prve bitke. A na nama je da razmislimo da li u nju zaista želimo da uđemo. 

Novosadski festival Upad i ove večeri pod okrilje „Fabrike” poziva sve ljubitelje teatra. Četvrte večeri, svojom predstavom „Playing Reality” predstaviće nam se pozorišna trupa iz Hrvatske. A mi vas pozivamo da u 20 časova upadnete na njeno izvođenje! 

Foto: Lea Bodor