Dvadeset šeste Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović” počele su u ponedeljak, 4. aprila, u Centru za kulturu u Požarevcu. Nakon obraćanjа direktorke Centra za kulturu, Galine Perić, dramski umetnik Voja Brajović, publici se obratio poželevši joj dobrodošlicu.
Takmičarski deo festivala otvorilo je Jugoslovensko dramsko pozorište predstavom „Široka zemlja” po originalnom tekstu Artura Šniclera, a u režiji Marka Manojlovića.
Brak, vernost i smrt uzeti kao centralni motivi ove drame, predstavljaju uporišta kompleksnih, emotivnih stanja likova. U vremenu u kome je borba za ideale obesmislena, a svrha ljudskog života svedena na puko postojanje, bračni par Horfrajter upada u niz problema, koji tokom izvođenja gledaoce navode na traganje o različitim konačnim rešenjima. Genija Hortfajter je glavni ženski lik u drami i bivša je ljubavnica mladog čoveka, koga je nasilnički i hladnokrvno ubio njen muž, Fridrih Hortfajter. Oko te kontroverzne slike (samo)ubistva odvija se radnja predstave. Vizuelni identitet predstave u velikoj meri doprinosi naglašavanju izveštačenosti i lažnog morala vremena u kome je smeštena radnja priče. Posebno zanimljive delove čini očita „analogija” sa današnjim vremenom, predstavljena u vidu ukočenih „selfija” bračnog para, što publika jasno može videti zahvaljujući scenskom video-bimu na kojima su one prikazane. Na pitanje, koji od likova u drami im se činio najzanimljivijim, publika se većinski odlučila za Anu Majnhold (tumači je Svetlana Bojković), Otovu majku, još jednu žrtvu dosadnog bračnog para čije se prepirke čine uvek istovetne i nimalo dinamične.
Nagradu publike i od stručnog žirija za glumca večeri poneo je Vojin Ćetković.
Druge festivalske večeri nastupilo je pozorište Madlenijanum sa predstavom „Gospođica Julija” po tekstu Augusta Strindberga, a u režiji Harisa Pašovića. Ova psiho-socijalna drama smeštena u bogataškoj kući slovenačke porodice, govori o ličnim, ali i političkim nemirima glavnih junaka. Kombinacijom slovenačkog i srpskog jezika kojima se junaci koriste, publici se insinuiraju ideje o kulturološkim razlikama naroda, ali i nečemu što im je zajedničko, a to je prostor na kome žive – Balkan. Gospođica Julija je aristokratkinja, a sate svog života troši pokušavajući da živi, već odavno skrhane, ideale svojih roditelja. Žan, kućni sluga, primer je hladnog i ambicioznog mladića, koga u klasno ustrojenom društvu zanimaju jedino novac i beg od sopstvene realnosti. Njih dvoje, jedno su drugom neprežaljena ljubav iz detinjstva, ali njihov odnos nije zasnovan na tome, već na želji za dominacijom, ekonomskom moći i begom. Između njih nema nikakvih emocija, pa čak ni u eksplicitnim scenama seksa, već se sve svodi isključivo na interes i nalaženje novca za otvaranje hotela na jezeru Komo. Žanova emocija ne vidi se ni u momentima kada je nasamo sa svojom verenicom Kristinom, Julinijom kuvaricom. Glavno mesto radnje, skučena siva kuhinja, gde se odigravaju neke od najerotičnijih, ali i najagresivnijih scena, simbolično predstavlja skučenost stavova i emocija, pri čemu ih publika doživaljava kroz samu predstavu. U Ivanjskoj noći u kojoj se odigrava ova radnja, po rečima publike, najveću pažnju privlači posluga sačinjena od grupe mladih ljudi, veselih i na sceni rasplesanih pri svakoj svojoj pojavi. Kombinacija kostima i dinamične muzike, čiji je kompozitor Marko Grubić, daju efektnost svim scenama predstave.
Za glumca večeri proglašen je Strahinja Blažić, tumačeći Žanov lik, odneo je nagrade stručnog žirija, ali i publike.
Foto: Nebojša Babić (jdp.rs); Zoran Škrbić (operatheatremadlenianum.com)
