Sinoć je otvoren 11. Bečejski festival monodrame, poznat kao Be:femon, predstavom „Bravo za klovna”, autorskim projektom glumice Narodnog pozorišta iz Subotice Minje Peković, u sali Gradskog pozorišta Bečej.
Pre predstave, publika je imala priliku da se upozna sa radom, delom, ali i filozofijom glumca Nebojše Dugalića na razgovoru sa direktorom Gradskog pozorišta Bečej, Zdravkom Petrovićem. Čuveni glumac osvrnuo se na uloge u svojoj bogatoj karijeri, te je govorio o Magbetu, Knezu Miškinu, Karamazovu i drugim likovima koji su deo njegovoj stvaralaštva. Takođe, istakao je značaj pozorišta i pozorišnih predstrava, posebno u manjim sredinama kakav je Bečej.
„Festival nije samo pojedinačni dogadjaj – dovešćemo predstave, videćemo glumce, desiće se kulturno dešavanje. Ne, značajnije je ono što sam festival pokrene. To nisu samo ta 3 dana – to je nešto mnogo veće. Postoje deca koja će se okupiti svojim interesovanjem oko pozorišta, postoje ljudi koji će možda prvi put videti neke stvari pa se ozbiljnije zainteresovati za umetnost, pozorište, režiju ili glumu”, izjavio je Dugalić i dodao, „Najznačajnije je, ustvari, istrajavanje u gradnji vlastitih kriterijuma – to je ono što nas oslobađa. Kada gledamo, ne gledamo da bismo se zabavili, već da vidimo to šta je to što neki tamo živi čovek preživljava u svojoj ličnoj drami, koja možda može biti moja, a možda i jeste moja, ali nisam stigao da je artikulišem, osvestim. Taj uvid je nešto što oslobađa naš pogled, čini nas iskusnijim.”
„Negovanje ovakvih događaja čuva taj naš fokus u sebi, to nešto živo u nama što je spremno da se pita, da promišlja, da oseća, da tihuje. Ovakvi događaji nam daju vremena da nešto doživimo. Verujem da su predstave svojevrsne male revolucije, pogotovo u manjim sredinama“, zaključio je on.
Slučaj komedijant, ili slučaj „klovn”, obeležiće ovogodišnji Be:femon. Prema rečima direktora Gradskog pozorišta Bečej, festivalski program 11. Be:femona će u značajnoj meri biti obeležen i posvećen maskama – kako onim vidljivim pozorišnim (klovnovskim i pantomimičarskim) tako i onim nevidljivim životnim (odnosno društvenim, statusnim, identitetskim pa čak i rodnim).
„Saznaćemo, gledajući sedam monodrama, kakav se život skriva iza tih maski, život o kojem samo oni hrabriji smeju da progovore, znajući da će taj proces biti iscrpljujući ali isceljujući”, izjavio je Petrović.
Upravo takav proces publika je imala prilike da pogleda prve večeri ovog festivala sa višestruko nagrađivanom monodramom „Bravo za klovna” Minje Peković. Snažna, intimna, emotivna, duhovita, tužna, krhka i ogoljena, ova predstava pravi je pozorišni ugođaj i neophodno štivo za sve one koji sumnjaju u moć pozorišta da pogodi, pomeri, promeni. Za one kojima je potrebno više uverenja, poručila bih da pročitaju recenziju moje koleginice sa ovog portala, a pod nazivom „Rane koje se kriju teško i sporo zarastu”, kako moje oduševljenje ovom monodramom ne bi delovalo suviše subjektivno.
Be:femon se nastavlja danas i to u dva termina, te će publika od 17 časova imati priliku da pogleda predstavu „Szindróma” (Sindrom) Pozorišta Kostolanji Deže a u izvedbi Dine Dedović Tomić, dok će od 20 časova na kamernoj sceni biti Nikolina Vujević sa monodramom „Nina?”, nastaloj u samostalnoj produkciji.
Foto: Čaba Mikuš
