Prva predstava četvrtog dana 62. Međunarodnog festivala scenskog stvaralaštva dece i mladih „Majske igre” bila je predstava „Čarobnjak iz Oza”, Pozorišne radionice Kulturnog centra Inđije. Predstava je rađena po tekstu Lajmana Frenka Bauma, dramatizaciju potpisuje Milena Depolo, dok su reditelji Alekandar Milković i Teodora Marčeta. „Čarobnjak iz Oza” je dobro poznata priča o devojčici Doroti i njenom psu Totou koji žive u nedođiji, odnosno u Kanzasu, u teškim uslovima i siromaštvu. Jednog dana, ona se probudila usred nepoznate sredine i odmah shvatila da moraju poći na put do Smaragdnog grada, koji je popločan žutim ciglama, kako bi se vratili u svoj Kanzas. Međutim, na putu je čekaju nepredviđeni drugari – Strašilo, Limeni, Lav i opasne veštice sa prefiksom strana sveta, koje mora pobediti. Doroti je uspevala da u svakoj situaciji ostane pribrana, optimistična i smirena, te ih je sve vrlo lako vodila do krajnjeg cilja, Čarobnjaka koji živi u Ozu koji će im svima pomoći. Na čudesnom putovanju, uviđamo da likovi sa kojima se Doroti susreće potražuju izgubljene osobine mudrosti, hrabrosti i empatije. Tokom putovanja pametna i uporna Doroti im ukazuje na to da ih oni već imaju, ali da su zasigurno zaboravili na njih. Kroz događaje koji se dešavaju ovoj družini inđijski asambl verodostojno prenosi traganje za najvećim smislom koji postoji. Razigrana Doroti (Lana Denčić) pokazala je ozbiljnost u pristupanju ulozi, toliko da se ona u realnom životu nikako ne može nazvati više Lana. Ona je Doroti, koja preslatko kucne cipelicama o scenu Bečejskog pozorišta i kaže da nigde nije kao kod kuće. Kao u Inđiji.
Akademsko pozorište „Branko Krsmanović” iz Beograda predstavio se delom „Tanki zidovi”, u dvojnoj režiji Milana Cerovića i Mine Ćirić, koja je ujedno i glavna uloga ove predstave. „Ljudi na planeti Zemlji su tužni i ja odlazim da im pomognem” – reči su glavnog lika, koji se spušta na zemlju i suočava se sa dubinom nezadovoljstva kod ljudi. Pravdajući se da je kod svakog susreta tu zato što su zidovi tanki, pa se sve čuje, pomoć u izvornom obliku postaje bespomoć. Pretvara se u rutinu kojoj se ne nazire kraj. Apatija jede sve što nije apatija. „Tanki zidovi” predstavljaju svojevrsnu retrospektivu na život današnje omladine. Pošto mladi žive zaoštavtinu, kulturu i amanete starijih, predstava svojim kracima dodiruje sve generacije i ostavlja gorak ukus beznađa i lakovernosti. Mladi su danas suočeni sa tim da ne znaju i da im nije važno što ne znaju. Suočeni su sa tim da mogu, ali da ih ne zanima previše to što mogu. Imaju trenutke u kojima ne znaju da li žele, zato što im je osećaj želje nepoznat, a ono što zamenjuje taj osećaj je isuviše bezličan oblik. Beznađe. Beskičmenost. Traćenje. Života. Vremena. Drugih ljudi. Osećanja. Postojanja. Ropstvo bez ikakvog reda i mira. Da li je to ono što želimo od naše dece?
Treća predstava četvrtog dana bila je „Gospodar Muva” Vilijema Goldinga, u izvođenju Dramskog studia mladih Gradskog pozorišta Bečej. Selektor ovogodišnjeg festivala, Aleksandar Đinđić, rekao je u obrazloženju za ovu predstavu: „Tekst je nastao po romanu Vilijema Goldinga, a režiju potpisuje Igor Pavlović, koji se već toliko puta dokazao kao izvrstan reditelj u ovoj kući. Ovaj distopijski roman Vilijema Goldinga za scenu adaptira sam Pavlović, koji ujedno potpisuje i idejno rešenje scenografije, kostim, izbor muzike i dizajn svetla. Predstava vredna u svakom svom segmentu, a u izvođačkom smislu uviđa se nešto što je odlika najboljih ansambala, a to je da glumci dosledno i nadahnuto prate rediteljevu zamisao i svojom upečatljivom igrom udahnjuju život toj zamisli.” U predstavi igra nadahnuti ansambl dramskog studija, koji čine Filip Sadžakov, Srđan Tomić, Gordana Adamov, Boris Dimitrijević, Nataša Stojačić, Vanja Bojović, Nikola Zečević, Teodora Zdravković, Stasja Štrbački, Sara Petković i Dimitrije Tucakov.
Foto: Sanja Adamov (hocupozoriste.rs)
