Negativni junak

Za razliku od prethodnih večeri festivala, kada je publika svojim aplauzima odavala utisak skoro potpunog jedinstva u stavu o izvedenim predstavama, četvrto veče, kada je odigrana predstava „Nesrećni”, u režiji Ištvana Albua, obeležila su podeljena mišljenja koja su se razmenjivala nakon predstave. Dva sata, koliko je trajala predstava, nekima su se činila nikad duža, dok su neki upravo u tome pronalazili još jedan rediteljski znak. Rediteljski postupci ove predstave definitivno bi se mogli opisati kao neobični, u nekim trenucima nelogični, čak apsurdni, a zasnovani na jednoj bizarnoj fabuli novele Milana Fišta, činilo se, bar nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Crno-bela estetika proizašla iz scenografije i kostrimografije, doprinosila je utisku napete i mračne atmosfere. Predstavu su pratile tri kamere, raspoređene tako da na velikom filmskom platnu iza pozornice prikazuju još jedan, krupniji ugao dešavanja, doprinoseći estetici i utisku jednog filma noar.

Kako i sam naslov upućuje na temu, predstava govori o nekim nesrećnim ljudima. Nesreća, baš kao i sreća, shvaćena kao kategorija koja je izvan našeg delovanja, na koju mi ne možemo da utičemo, vodi u jedno tragičko tumačenje života, pa i umetnosti. Upravo ta vrsta determinizma odlikuje likove ove predstave – nedovoljno motivisani postupci, nejasno srljanje u svoju propast, nesposobnost da se osvesti uzrok patnje i promisle sopstvene težnje. Svi ženski likovi okupljeni su oko glavnog muškog lika, Vilmoša Hubera. Vilmoš je negativni junak, koji ne mari ni za koga oko sebe, pa ni za rođenog sina, a žene koje su zaljubljene u njega, sestru i rođenu majku, surovo odbacuje od sebe, dovodi do nervnih slomova, čak i smrti. Ono što ostaje potpuno neshvatljivo jeste razlog njegove privlačnosti, odnosno spremnosti svih tih žena da žrtvuju svoje živote njemu. Poznati su u dramaturgiji negativni junaci koji svojim natprosečnim osobinama osvajaju ljude oko sebe, budeći u publici saosećanje i simpatije – upravo je o tome pisao čuveni Nikola Milošević, ali Vilmoš Huber ostaje bez tih karakteristika. Iako je rediteljeva namera jasna, a pojedini glumci briljiraju u svojim ulogama, predstava, čini se, ne ostvaruje svoj potencijal. A ako je cilj upravo u apsurdu, groteskno izgrađenim likovima i postupcima, neka tumačenje i gledanje ostane u tom kontekstu.

Pete večeri festivala biće prikazana predstava „Berači snova”, u režiji Božidara Đurovića. 

Foto: Srđan Pabllo Doroski