Druge večeri Pozorišnog festivala „Parobrod” gledali smo predstavu „Sastanak na slepo”, u formi kafe teatra. Režiju je radio Miloš Đorđević, a scenario Milena Đorđević Coka, koja zajedno sa Predragom Koturom i igra u predstavi.
Kada se publika smesti u kafić, glumci za sto prekoputa, a psihoterapeut neprimetno sakrije među gledaoce, dobije se jedno nesvakidašnje pozorišno iskustvo. Dok posmatramo dvoje ljudi na sastanku, dinamičan odnos glumačkog para poziva nas da se zapitamo da li bi se nešto slično jednog dana i nama moglo dogoditi. Šta je neophodno da brak odoli testu vremena, da li i koliko se supružnici zapravo poznaju, u kojoj meri se očekivanja koja društvo nameće ženi razlikuju od onih koja se odnose na muškarca – samo su neke od tema koje prožimaju konflikt dvoje junaka. Pa opet, umesto da ih formulišu i dublje se njima pozabave, oni se ne usuđuju da ih izgovore; kao da se boje onoga što se krije sa druge strane pitanja. A šta se to tačno krije iza? Sukob mišljenja i povređena osećanja, zasigurno, ali odmah potom i bolje shvatanje partnera, unapređena komunikacija i produbljena bliskost. Možda je baš razumevanje ove činjenice moglo biti spasonosno za njihov brak.
Lipa je motiv koji se iznova pominje. Između ostalog, ovo drvo simbol je vernosti i skladnog braka. Njihova lipa je, kako kažu, davno precvetala i kao takva postala toksična, gubeći prvobitne blagodati. Ona je pandan njihovom propalom braku, koji je nekada bio oličenje harmonije i ljubavi. Njihova bol u najvećoj meri ukorenjena je osećaju bespomoćnosti; stigli su do kraja puta, ali nisu sigurni kako i zašto su to sebi dozvolili.
Po svršetku predstave, pred publiku je izašao psihoterapeut Saša Pavlović. Njegov zadatak bio je da nas podstakne da promislimo o onome što smo videli i da se zapitamo gde su načinjene greške i šta je to moglo bolje. Pitanja kojima se obično samostalno bavimo nakon odgledane predstave, ovom prilikom su nam predočena dok su se utisci još uvek slezali. Ovaj interesantan pristup ostavio je prostora za diskusiju i zajedničko pronalaženje rešenja. Na ovaj način publika u predstavi učestvuje od početka do kraja – prvo „prisluškuje“ svađu para u kafiću, a potom je i analizira.
Treće festivalske večeri gledaćemo predstavu „Ja lutka”.
Foto: Vesna Lalić
