Peti dan Festivala profesionalnog pozorišta Vojvodine održao se u na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu predstavom „Travnička hronika”, u režiji Nikite Milivojevića, u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta iz Sombora.
Roman Ive Andrića „Travnićka hronika” pisan je za vreme Drugog svetskog rata i predstavlja književno delo vredno svetskog glasa. Andrić je ovu knjigu zamišljao i pripremao dok je bio u diplomatiji kao jugoslavenski poslanik i opunomoćeni ministar, a objavio je u okupiranom Beogradu, 1945. godine. Punih nekoliko godina Andrić je pisao o sukobu kultura u maloj bosanskoj varoši Travniku, o provincijskoj svesti i Bonapartinom konzulu - Žanu Davilu, Parižaninu tanane prirode, pesniku po osećanju sveta koji, dolazeći iz prosvećene Evrope u mračnu bosansku varoš, shvata sve one posebnosti i odlike bosanskog mentaliteta. Pokušavajući da učvrsti francuski upliv u islamsko carstvo, i sam konzul postaje deo večite bosanske melanholije i demagoške politike islamske carevine. Sve se dešava u periodu između 1807. i 1814. godine, na samom početku 19. veka.
„Teško razumemo mi sebe, a često nas još teže shvataju oni koji ovde dolaze. O tome svedoči „Travnička hronika”. Mislim da su neke od najlepših stranica istorije ispisane u ovom delu na srpskom jeziku. I kako Andrić kaže: „Zašto da moja misao, dobra i prava, vredi manje od iste takve rođene u Rimu i Parizu?”. Za mene je to kao sveća na sarkofagu koja svetli dan i noć - da osvetli mrak koji se nakupio vekovima”, izjavio je Nikita Milivojević uoči premijere.
Poznata je teza da, ako bi Pariz izgoreo do temelja, bilo bi ga moguće rekonstruisati prema romanima Vikotora Igoa. Ako bi, jednog dana, zaboravili sve aspekte i traume istorije balkanskih naroda i prostora, bilo bi ih moguće rekonstruisati na osnovu dela Ive Andrića.
Šestog dana festivala odigraće se „Divljožder” u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović” u Zrenjaninu, kao i „Ana Karenjina” u Novosadskom pozorištu.
Foto: SNP
