„Devetog devetog u devet” u „Dimu”, odigran je „Monstrum”. I da, koliko god avangarde bilo u ovoj rečenici, događaj o kome je reč – eksperimentalna plesno-postdramska predstava u režiji Tanasija Ćakića, opravdava sve svoje simboličke odrednice. Gužva ispred kluba sastavljena od mahom mladih ljudi, okupljenih povodom jednog art-performansa, oživela je na trenutak atmosferu beogradske andergraund scene. Performans, inspirisan albumom Lejdi Gage, predstavlja poigravanje sa fenomenima pop kulture u kojima sve ima svoj ključ – počev od prostora, preko kostima, do plesa i tekstova poznatih pesama, ali nosi i ozbiljnu poruku stavivši u fokus neke skrivene podtekste života jedne svetske zvezde.
Povodom premijere razgovarali smo sa mladim rediteljem koji na pitanje kako je nastala ideja za nastanak ovog performansa odgovara kako je sve krenulo u trenutku kada je kupio mnogo dobre slušalice:
„Odjednom sam čuo neke slojeve pesama sa 'Fejm Monstera' za koje pre nisam znao da su tu. U tom periodu smo, pošto sam ja završio glumu, radili na faksu 'Majkl Čehov' tehniku koja se vezuje za psihološki gest. Tada mi se javila ta ideja da gestovi mogu da nose priču i da unutar ovog albuma ne nosi priču samo tekst, već i muzika i redosled pesama, da su sve to slojevi.”
Tako je, kaže, postavio eksperiment sa pretpostavkom da u nedramskom komadu, kao što je muzički album, postoji dramski narativ. Lejdi Gaga, prema njegovim rečima, jeste umetnica koja stvara sa svešću o celini, te publici pruža album koji se može čitati i kao dramsko delo:
„Ideja je bila da odemo što dalje od tog albuma. Neko je prišao i pitao me: 'Je l’ si sam pisao tekst?' što je, negde, uspeh jer nismo hteli da budemo 'Lejdi Gaga – tribjut predstava', već da album koristimo kao inspiraciju i jednu od premisa unutar ovog eksperimenta. Zato se tokom performansa ne pušta nijedna od pesama.”
Predstava je izvedena u specifičnom ambijentu kluba „Dim”, što je umnogome doprinelo opštem utisku, a ni ovaj izbor nije nastao slučajno:
„Ova predstava kad bi bila na sceni, uvek bi postojala ta doza laži. Ljudi bi imali otklon. S obzirom na to da smo imali muzički album i da je ta neka hipotetička radnja smeštena u klub – to je nešto što daje ovaj prostor, koji dođe kao neki kolektivni lik. Dao nam je put vizuelno, smernicu po kojoj ćemo da idemo u kostimima, u estetici. Negde mislim da on asocira na mogućnost da se možda baš tu desila slična stvar nekome. Mislim da je dobro što se igra ovde i da će nastaviti da se igra ovde. Zato nismo hteli ni muziku, ni scenske efekte, hteli smo da ovo bude sirova priča koja stoji iza 'Fejm Monstera'.”
A priča je o toksičnim partnerskim odnosima i silovanju, što je Ledi Gaga nedavno iznela u jednom intervjuu, iako inicijalno to nije isticala kada je album izašao:
„Ona ga je poistovetila sa strahovima i svaka pesma, po njoj, predstavlja strah o nekoj stvari. I kako je pre godinu dana izašao intervju gde je ona konačno priznala da je zapravo preživela seksualno nasilje, to je krenulo da se slaže jedno s drugim. Ti strahovi stvarno jesu posttraumatski strahovi seksualnog uznemiravanja. Kad smo krenuli da kopamo po tekstovima, samo smo krenuli da dobijamo sve više dokaza da se priča iz tog bolnog mesta. A eksplicitno nije tako – to samo deluje ekstravagantno na prvo slušanje. Zato smo hteli da skinemo svu tu konotaciju koju nosi Lejdi Gaga – ekstravaganciju, grotesku, šta god i da prospemo nešto sirovo.”
U predstavi „Monster” igraju: Anastasija Stošić, Andrijana Mećava, Aleksandra Mećava, Anisja Gavrilović, Đorđe Galić.
