Drugog dana bečejskog festivala monodrame, Be:femona, publika je imala priliku da pogleda monodrame „Neodustajanje“ Marije Medenice i „Krojcerova sonata“ Aljoše Đidića.
Medeničino „Neodustajanje“ je monodrama o izazovima glumačkog, posebno pozorišnog posla i očekivanjima koja su nametnuta na savremenu ženu. Od prve scene, svojim autorskim projektom Medenica kupuje pažnju publike na intimnoj, kamernoj sceni. Ovaj projekat je ličan, a opet univerzalan, duhovit i iznenađujuć, i nemoguće je skloniti pogled sa bine na kojoj je mnoštvo energije, jačine, ogoljenosti, ali i urnebesne originalnosti. Medenica u energičnom nastupu prikazuje želju glumice za stalnim poslom u pozorištu. Međutim, na njenom putu su dečije žurke pod šatorom u kostimu, seksizam i očekivanja kasting-direktora da, ponekad bukvalno, peva u buretu, ali i rađanje i pritisci održavanja materinskog instintka u poslu koji neretko iziskuje sebičnost.
Prelomi između, i ponekad tokom scena, učinjeni su na efektan način svetlosnim efektima Ivana Ljubića, dok je muzika kompozitorke Irene Popović Dragović katalizator emocija u pravim momentima. Sa poslednjom scenom monodrame, publika ostvaruje full circle momenat predstave i može samo aplauzom da pokuša da izrazi zahvalnost glumici za svu iskrenost koju deli sa njom.
Druga monodrama druge večeri, „Krojcerova sonata“, delo je Lava Tolstoja u izvedbi Aljoše Đidića. Minimalističkom scenografijom, uz svetlost sveće i zvuk lokomotive, publika je vraćena u prošlost, tačnije 19. vek, ali uz uvek aktuelnu, temu muško – ženskih odnosa.
U početku staloženo, a onda sve ogoljenije i intenzivnije, pripovedač čoveku u vozu, Podniševu, a u stvari publici, govori o tome zašto je ubio svoju suprugu. On smatra da je čovek životinja kojom upravljaju strast i nagoni, te da je pod njihovim uticajem moguće i živeti, i imati porodicu sa potpunim strancem, ili čak sa osobom koju mrziš. Njegova je priča iskrena i ne traži empatiju, ona je tu da upozori druge da ne naprave iste greške koje je pravio on.
U emotivnom i zrelom izvođenju, Đidić kreira intimnu atmosferu sa publikom, sa kojom održava kontakt očima i neretko dozvoljava tišini da bude potpomagač njegovoj priči. Pri kulminaciji i saznanju publike o noći kada je počinio zločin, glavni lik priče upozorava na posledice ljubomore, besa, dok kajanje izražava prema svojoj deci kao žrtvama strasti između njega i njegovog stranca, supruge.
Program se nastavlja danas sa dve predstave. Od 17.00 časova na sceni je monodrama „Poslednata lenta na krap“ („Krapova poslednja traka“), makedonskog glumca Gjorgjija Jolevskog, dok od 20.30 časova nastupa Sanja Milardović sa monodramom „Mala čuda“.
