Zašto ste došli u pozorište? Zato što je na repertoaru „Četvrtka pod reflektorom”? Da biste se smejali? Zato što je to sigurno mesto za zabavu? „Sumnjivo lice” Reflektor teatra direktno će vam postaviti ova pitanja već u prvih nekoliko minuta predstave i obavestiti vas da, iako ste otišli na 195. izvedbu ovog Nušićevog dela, ono, kako sami kažu: „nije smešno, nego je tužno”.
Kao i svaka moderna adaptacija nekog dramskog komada, tako i ova sa sobom nosi određene inovacije. Neortodoksno, predstava u režiji Vojkana Arsića počinje adaptacijom predgovora same komedije, uvlačeći nas tako u zamršeni istorijat koji je prethodio njenom konačnom izvođenju na sceni velikih pozorišta Srbije.
Ukoliko do sada niste upoznati sa komadom, pitanje je koliko će vam toga u daljem toku biti jasno za praćenje. Ono što Reflektor nudi nije direktna adaptacija, već radije omaž Nušiću i njegovom stvaralaštvu, pozajmljujući, menjajući i dodajući različite momente po želji. Tako na kraju završavamo sa jednom avangardnom verzijom „Sumnjivog lica”, koja je više mjuzikl nego klasična drama, a više direktan politički komentar na trenutno stanje društva nego što je to bila njena komična prethodnica. Srećom pa je ovo delo bilo lektira u osnovnoj školi, što nam slamanjem četvrtog zida akteri predstave eksplicitno i velikodušno više puta govore. Ukoliko ste redovno radili domaći, sve bi trebalo da vam bude jasno.
Ova Reflektorova izvedba ne traži od svoje publike da zaboravi na to kako je došla u pozorište. Umesto toga, uporno nas podseća da smo ovde kako bismo gledali šou – i to kakav šou. Pevanje, ples, recitacije i kratko sumiranje istorijskih činjenica mešaju se sa glumačkim izvedbama, koje nam tokom komada doslovno predstavljaju likove replikama poput: „Ja glumim Jerotija, on je takav i takav”.
Predstava ne strepi od vulgarizama i scena nasilja, pa tako na površinu izvlači ono što je naš veliki dramaturg napisao između redova još 1887. godine. Ipak, i pored upozorenja o sadržaju koji smo još na početku dobili, pitanje je koliko smo bili spremni da nakon interpretacije famozne scene sa prominclama usledi i njena muzička adaptacija u vidu numere kao-ispod-šatre sa funkcijom svojevrsne ovacije lekovima za smirenje.
Svesni društvene klime u kojoj živimo, ovaj teatar ne usteže se da povremeno bocka, a povremeno bode oči nacionalističkim provokacijama i da u život zazove poznate stranačke sendviče koji često kruže među narodom. Štaviše, učinjen je i korak dalje u ovim namerama, te nas onda kada se tome najmanje nadamo (ako se tome ikada i nadamo), dočekuje i ritmički izmenjena verzija pesme „Moja zemlja” Amadeus benda.
Najveće odstupanje od originalnog teksta dešava se u poslednjim minutima „Sumnjivog lica”, u kojima, umesto elegantnog poentiranja kakvo je celu ovu alegoriju moglo da zaokruži, predstava gubi svoj zalet u samom klimaksu. Reklo bi se da je i sama po sebi ostala malo zbunjena kada je reč o tome šta je sve htela da kaže, računajući da kritikuje i vlast i policiju i društvene mreže i rijaliti i verovatno još nešto.
Pred ovom nedorečenosti, pak, možda možemo i da zažmurimo. Uz nekoliko momenta od kojih i najkritičnijem oku potekne pokoja suza od smeha i sve u svemu sjajnog glumačkog talenta mlade postave Reflektor teatra, u ovoj predstavi ima nečeg vrednog gledanja. Pored sjajne izvedbe Uroša Novovića, sa kojom će saosećati svako ko je ikada radio po ugovoru na određeno vreme, kao i neodoljive slapstick komedije Aleksandra Jovanovića, publici je jasno da pred sobom ima pozorišni kadar od kojeg će moći još mnogo toga da očekuje u budućnosti.
U atmosferi beogradskog Dorćol Platza, koji liči scenografiji predstave kao jaje jajetu, čini se da je Reflektor teatar našao idealan dom za modernizaciju jednog klasika. Za one željne kurioziteta i novine, ovaj komad mogao bi da predstavlja lepo provedeno četvrtak veče.
Međutim, sve što „Sumnjivo lice” režisera Vojkana Arsića i dramaturškinje Milene Bogavac kaže, „Sumnjivo lice” Branislava Nušića već je reklo, samo suptilnije i nešto prijatnije za gledanje. Na vama je da odlučite koja vam verzija više prija, s tim da bismo se verovatno kolektivno svi složili da su Amadeus bend unapredili i produhovili.
Sledeće nedelje, 19. avgusta, na istom mestu u isto vreme u okviru programa “Četvrtak pod reflektorom” čeka vas predstava “Muškarčine” - još jedno ostvarenje Arsića i Bogovac.
Autorka: Olivera Mitić
