Od 3. do 5. novembra na Fakultetu dramskih umetnosti održan je festival pod nazivom „Pozorište čuda”. Čudo nastalo interakcijom nauke i umetnosti priredilo je publici jedinstven i verovatno neponovljiv doživljaj teatra. Performans pod nazivom „Tačka je ono što nema delova” ili epilog predstave „alSham”, kao i predstava „Mama”, jesu prava umetnička dela koja su ovog puta snagu svoje umetničke prirode usmerila na preispitivanje našeg odnosa prema prirodi koja nas okružuje – prirodi u svom osnovnom značenju. Naizgled suprotstavljene kategorije kao što su prirodne nauke i umetnost, sada su imale zajednički cilj. S tim u vezi, čak i ako smatramo ovakvu umetnost angažovanom, a nauku vidimo kao „ankilu” te umetnosti, morali bismo odbaciti sve negativne konotacije ovih pojmova i poverovati u njihovo nužno prožimanje. Ako je teatar tu da nam ponudi katarzu i oplemeni našu dušu, postavlja se pitanje da li je čin pročišćenja uopšte moguć ako je zemlja na kojoj živimo prljava, odnosno ako je to zemlja migracija i ratova kojoj je jedino preostalo da zavapi za izvinjenjem.
Epilog predstave „alSham”, nastale u Labaratoriji interaktivnih umetnosti FDU, u vidu razgovora reditelja i publike, služio je objašnjenju imerzivne pozorišne predstave, odigrane na ulicama Beograda, koristeći se savremenom tehnologijom i preispitujući fenomen „virtuelne stvarnosti”. Kako percepcija publike nije naviknuta na ovakav vid teatra, bilo je potrebno razjasniti slojeve ove ideje, kao i proces njenog izvođenja. Tehnološka sredstva kao rediteljsko rešenje ne samo da su doprinela spoju nauke i umetnosti, već njihova uloga leži i u stvaranju specifičnog pozorišnog iskustva onome za koga se predstava igra, a to je samo jedan čovek, prethodno odabran određenim procesom selekcije. Preispitivanje odnosa života, pozorišne i virtuelne stvarnosti jeste suština ovog ekperimenta, a ako vam u ovom opisu baš ništa nije jasno, to možete smatrati potpuno opravdanim. Tema predstave jesu dva prijatelja islamske veroispovesti, čije se prijateljstvo urušava usled životnih okolnosti koje podrazumevaju rat, a zatim migracije, i šalje značajnu poruku o tome gde treba da počne katarza savremenog čoveka.
Istu poruku donosi i predstava „Mama” u režiji Ive Olujić, koja ukazuje na ogromno zagađenje naše planete. Snimci postojećih deponija i uginulih životinja širom sveta prikazani na video-bimu iznad pozornice imaju ulogu podsetnika na probleme koje donose klimatske promene, a koje su posledica čovekovog delanja. Problematizujući povratak prirodi kao jedinom spasu od katastrofe koja podrazumeva izumiranje kako životinjskih, tako i ljudske vrste, ova tema nosi rusoovsku ideju prosvećenja, a „Izvini, mama!” jesu reči upućene majci prirodi, ostavljajući tračak nade da za izvinjenje nije već prekasno.
Posebno interesantan jeste performans izveden prvog dana festivala – „Tačka je ono što nema delova” (produkcija: Centar za promociju nauke i Stanica – Servis za savremeni ples), koji je kroz odnos matematike i plesa ukazao na prisutnost matematike u svakodnevnom životu, pa i umetnosti. Plesni performans sastavljen je od tri čina, od kojih se prvi bavi geometrijom, drugi konceptom broja, a treći funkcijom. Ako se pitate kako je matematiku moguće otplesati, setite se ,,matematičkog sklada muzičke harmonije” o kojem su govorili pitagorejci ili njene uloge u proučavanju proporcija čovekovog tela, čije je matematičke zakonitosti prvi otkrio upravo jedan od najvećih umetnika sveta, Leonardo da Vinči.
Ovaj festival je publici ponudio jedno nesvakidašnje kretanje kroz različite oblasti nauke i umetnosti: od matematike, preko plesa, do ekologije, igrajući se pritom mogućnostima moderne tehnologije, a sve u cilju važne poruke kakvu samo pozorište može da prenese, te slobodno možemo reći da je gledalac imao priliku da na trenutak postane pravi renesansni čovek.
Foto: Zdravko Dulović/Laboratorija interaktivnih umetnosti FDU
