Scena rumskog Kulturnog centra „Brana Crnčević”, i ovaj, dvadeset peti mart u nizu, ispraća u maniru pozorišne manifestacije znane kao „Art trema fest”. Ovogodišnje izdanje susreta pozorišnih trupa iz zemlje i regiona, publici obećava petodnevni izlet na neke od najnagrađivanijih predstava današnjice. Tako je Ruma prethodne večeri otputovala sve do Vudstoka, gde su je dočekale čak dve ekscentrične Dženiske! Pobuđene emocije publike pratile su ih sve do brazilskih obala, na kojima je ostao delić odgovora na pitanje: „Ko je ubio Dženis Džoplin?”. Kolekcionari mnogobrojnih priznanja, okupljeni oko dramskog teksta Tijane Grumić, ekscentrično uobličenog režijom Sonje Petrović, u Rumu su doneli duh druge polovine dvadesetog veka, i, po ko zna koji put, dokazali zašto su, već dve godine zaredom, na samom vrhu teatarskih lestvica.
Dženis Lin Džoplin - ni po čemu obično lice koje je obeležilo muzičku scenu minulog veka, neiscrpan je povod inspiracije mnogim umetnicima. Nagli rez turneje njenog života, načinjen u dvadeset i sedmoj godini, prekinuo je nisku nota u koje je uklapala tonove svog upečatljivog glasa, i započeo jednu sasvim novu partituru posvećenu istraživanju njene biografije. Prerana smrt koja ju je uvela u tajanstveni „Klub 27” gotovo da je zasenčila sve trenutke u kojima je ova zvezda sijala duž neba mnogih zemalja, a pitanje: „Ko je ubio Dženis Džoplin?”, skoro da je potisnulo ono odveć nedokučivije: „Ko je uopšte bila Dženis Džoplin?”. Predstava čiji naslov navodi na pogrešan trag, smrt majke hipika uvodi tek kao nutlu tačku u epizodičnoj retrospektivi njenog buntovničkog života. Dok je prelazila preko granica na kojima je društvo naplaćivalo nebrojene namete zbog nepoštovanja urođenog zaveta na ukalupljenost, smelom hodu Dženis Džoplin divili su se oni strašljivi i poslušni, zavideli su laskavi i ljubopitljivi, a za njim su koračali hrabri ali nepodržani.
Priča započeta krajem, izgrađena na sentencama pažljivo izdvojenim iz hrpa biografskih podataka, gledaočevu percepciju postavlja u dve ravni. U ulozi pratioca na putu sazrevanja Dženisinog bića, gledalac „čita” gotovo dnevnički osmišljenu ispovest jednog, do kraja detinje iskrenog, duha koji se samospoznaje i samoidentifikuje protiveći se lažno moralnim konvencijama zlurade okoline. Pod kapcima obožavatelja bunta Dženisine umetnosti, gledalac, izuzetnim vokalnim sposobnostima glumačkog ansambla, biva ponesen raskošnom muzičkom podlogom, te namah zaboravlja duboko emocionalni podtekst drame. On tada postaje jedna od dvadeset pet hiljada energija snažnim vokalom udruženih u jednu; dva od pedeset hiljada očiju zagledanih u nespojive komade Dženisine garderobe; dva od pedeset hiljada dlanova izdignutih nad ozvezdalim dahom Vudstoka.
Jedinstveni prikaz života ove bezvremenske umetnice, vodi nas do srži u kojoj hendikep neuklopljenosti postaje polazište inspiracije koja ističe mnogo nakon što presuše zastarele „društveno prihvatljive” norme, a fizička „neprivlačnost” tek prvi odraz svake potonje neobičnosti. Dvovidski osmišljena izgradnja lika Dženis Džoplin (viđenog očima glumica Bojane Milanović i Sonje Isailović) publici pruža mogućnost introspekcije u neke od najdubljih misli, neostvarenih želja, i nadvladanih strahova sa kojima se borila, sve dok je tog 4. oktobra 1970. sa sobom nije odvela fatalna kombinacija narkotika.
Na kraju, kada se pred publikom završi putopis jednog neverovatnog života, putokaz katarze navodi je na puteve gde emocije susreću radost za kojom je toliko žudela veličanstvena Dženis Džoplin, a svoja putovanja nastavljaju zajedno sve dok se ne prostru duž svakog parčeta nesigurnosti ne bi li mu otpevale: „Try, try, try just a little bit harder...”.
Trema Fest se nastavlja! „Moj saputnik strah” čeka vas na velikoj sceni Kulturnog centra u 18 časova i 30 minuta, nakon čega ćete u 21 čas doznati „Pošto gvožđe?”.
.jpg&w=384&q=90)
